Dok je bio mlađi zemlju je obrađivao njegov rahmetli babo, a Nermin Brajlović imao druga interesovanja. Motiku i teže poslove ne voli ni danas, ne može ih ni raditi jer nekadašnji vodoinstalater teško je ranjen tokom rata, ali je na svom imanju na Cvilinu kod Ustikoline napravio pravi mali raj za svoje pernate prijateljice.  

- Ranije sam imao prepelice, jer mi je unuk imao problema sa bronhitisom. Držao sam ih nekoliko godina, unuk se zasitio, pa ih više ne držim. A onda je supruga predložila da kupimo nekoliko koka. Počelo je sa 5-6, a sada ih je oko 170 – kaže Nermin.

Svakom od stanovnika svoje male farme lično je pomogao da dođe na svijet. Proces izlijeganja u inkubatorima traje 21 dan, a podrazumijeva stalnu brigu, obilaske, provjere procenta vlage i okretanja jaja svih šest sati. A onda dolaze Nerminu najdraži trenuci.

- Kad vidim da ono jaje puca, da iz njega izlazi pile, to je neopisiv osjećaj. Osjetiš baš posebnu ljubav što u tome učestvuješ i što nekom biću pomažeš da dođe na svijet. Najsretniji sam kad vidim da 20. ili 21. dan počinju da izlaze i pored njih sjedim po dva sata i gledam, čekam da se rodi novi život. Jedva čekam taj dan da to pratim, a nekad im i pomognem – s posebnim emocijama priča nam Nermin Brajlović.

Od svog je dvorišta napravio raj za oči, sa putovanja donosio smokve i palme koje je sadio, a u blizini kuće kokoškama sagradio udoban smještaj u kojem boravi desetak različitih vrsta. Planira širiti jato, već ima i nekoliko ćurana, a želi kupiti i par paunova i pataka.

Nermin ima stabilna primanja, supruga Enesa je zaposlena, pa su se iz ljubavi, a ne interesa, posvetili peradarstvu. Ipak, potražnja za domaćim jajima je ogromna pa često i sami, pored vlastitog kokošinjca, ostanu bez njih.

- Sad u kući nemam ni jednu školjku jaja. Ljudi maltene čekaju da koka snese da bi kupili to jaje i vidim da je narod prepoznao šta znači domaće. Vi u prodavnici na akciji imate školjku jaja za 3 marke i kakvo je to jaje!? Domaće jaje kad jednom probate onda ćete znati razliku – pojašnjava Brajlović.

Mnogima bi, dodaje, proizvodnja domaćih jaja mogla postati posao ili osigurati dodatnu zaradu koja je posebno bitna u vrijeme krize koju donosi pandemija.

- Kao djeca smo u ovom Cvilinskom polju naramcima brali pečenjaka i krastavica, a sad je sve u korovu. Najlakše je, izgleda, bilo malinu zasaditi, a čim je pala cijena eno je razoravaju i napuštaju. Oko maline ima posla, a mnogi su mislili zasaditi i brati. Tu imate nekoliko puta okopavanje, praćenje, zalijevanje, prskanje, pa na kraju da imaš plod. U peradarstvu nema napornog posla. A ovdje sam napravio i uslove da i oni uživaju, da im je fino, da im nije tijesno, ali da je i meni lijepo – ističe Nermin Brajlović.