Kada se nađete oči u oči s bebom, tako ljupkom, ali i tako bespomoćnom, znajte da je ona, iako mala, osoba, individua za sebe, pa je tako i tretirajte. 

- Pričajte joj što više normalnom jačinom glasa. Ne šapućite u bebinom prisustvu, ali nemojte ni vikati. Ona se mora naviknuti na normalne kućne zvuke.

- Kada je budna, ne prilazite joj naglo, jer će se trgnuti i uplašiti.

- Ne zatvarajte vrata bebine sobe kada je sama u njoj. Ako nije hladno, držite stalno otvoren prozor - potreban joj je kisik.

- Odmah se pomirite s činjenicom da beba spava onoliko koliko joj je potrebno, a ne koliko vi mislite da treba. Vremenom, spavat će sve manje i nemojte brinuti ako se vama čini da malo spava.

- Beba ne razlikuje noć od dana, pa joj pomozite da uspostavi svoj ritam spavanja i budnog stanja, s tim da više spava noću.

- Ovo trebate znati o trajanju bebinog sna: U prvoj sedmici života obično spava osam sati danju i osam sati noću (uz prekide za podoj). Nakon prvog mjeseca šest do sedam sati danju i deset sati noću.

U šestom mjesecu četiri do pet danju i deset sati noću. U devetom dva do tri danju i 11 noću. Kad navrši godinu, spava dva sata po danu i 12 noću. Dok spava, prija joj tiha muzika, a kad je budna šareni predmeti i igračke oko nje.

- Ukoliko bebu naviknete na uspavljivanje, teško ćete je od toga odvići. Zato je od prvog dana puštajte da sama zaspi. Po mogućnosti je ne uzimajte da spava s vama u krevetu, jer će se odvići od svog krevetića u koji se teško vraća. Također, ne insistirajte da zaspi u vrijeme koje ste vi odredili.