Robert Dacešin, banjalučki poliglota, teniski sudija i autor knjige “Travel mapping vodič za Banju Luku”, pokrenuo je novu inicijativu u gradu na Vrbasu. Suočen s ogromnim birokratskim aparatom, Dacešin je predložio da se sve javne ustanove grada Banja Luka smjeste u jedan objekt.  

Silni dokumenti

- Koliko god volim Banju Luku, užasno mi smeta što je život u njoj nekad previše kompliciran. Ne samo u Banjoj Luci nego u čitavoj zemlji. Nikada i nikako ne mogu brzo da dođem do onoga što mi treba. Čim shvatim da mi treba neki dokument, dođe mi da idem u selo stravu salijevati – istaknuo je Dacešin.

On ističe kako je nedavno s ocem, poznatim banjalučkim slikarom Vladslavom Dacešinom, osnovao Centar za kulturu i umjetnost, ali da im je trebao mjesec da sakupe dokumente i beskrajno mnogo poziva da bi saznali jesu li im dokumenti ispravni.

- Stotinu institucija, stotinu kancelarija, stotinu dezinformacija. Nedavno sam s kolegicom iz Gruzije išao u policiju za strance da je prijavimo da živi ovdje. Traže joj 19 dokumenata da donese da bi joj dali dozvolu. Devetnaest dokumenata! Da ne spominjem da se pola stvari plaća – kazao je Dacešin.

On predlaže da se Bosna i Hercegovina, a samim tim i Banja Luka, ugleda na Gruziju, koja je u svakom većem gradu u zemlji napravila salu za javne službe.

Italijanski arhitekti

- Najbolji italijanski arhitekti angažirani su kako bi izgled svakog od objekata bio što moderniji, a sve javne institucije koje su do tada bile rasparčane po gradu, smjestili su u jedan jedini objekt! Sva mjesta na koja su nekada išli po dokumente, sada se nalaze u jednoj zgradi. To treba i Banjoj Luci, ali i ostalim gradovima u BiH – smatra Dacešin.

Nema redova  

- Ukoliko vam treba slika za dokument, postoje posebne kabine u koje sami uđete, ubacite jedan euro i u roku od deset sekundi dobijete četiri fotografije. Ako tražite bilo kakvu informaciju u vezi s otvaranjem firme, dozvole za gradnju, sklapanje braka, vađenje pasoša i slično, sve ćete dobiti u roku od nekoliko minuta. Nema stajanja u redovima. Kroz ovo mjesto u Tbilisiju dnevno prođe skoro 5.000 ljudi, a čekanje nikad ne traje duže od tri minute – tvrdi Robert Dacešin.