Školske zgrade zimi su, zbog dotrajalosti i slabe izolacije, posebno izložene velikim gubicima energije pa troše ogromne sume za grijanje.
Drugi poziv
Energetski projekt obnove 18 osnovnih i srednjih škola uskoro će se realizirati u Tuzlanskom kantonu. Projekt se finansira iz INTEREEG IPA programa prekogranične saradnje, u kojoj učestvuju Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
- Nakon što je objavljen i drugi poziv u okviru prekogranične saradnje, ponovo smo uspostavili saradnju s Centrom za razvoj i podršku na pripremi nove projektne aplikacije. Prva aplikacija se odnosila na obnovu šest škola na području Tuzlanskog kantona, a na drugom pozivu bit će obnovljeno 18 škola - kazala je Erna Kusturica, pomoćnik ministra privrede.
Procijenjena vrijednost projekta iznosi 1,3 miliona KM, od čega je planirano da se 545.000 KM utroši na na obnovu kotlovnica, a skoro 750.000 KM na unapređenje infrastrukture u školama, odnosno na obnovu fasada i zamjenu stolarije.
Vlada će sufinansirati projekt sa 280.000 KM. U narednom periodu planirano je da se pripremi projektna dokumentacija, a rok za prijavu je 15. decembar. Planirano je da realizacija počne krajem 2019. godine.
Elektrotehnička škola u Tuzli jedna je od škola koje su učestvovale u prvom projektu energetske obnove. Trenutno se na školi mijenja stolarija i postavlja termoizolacija.
- Napravili smo dva projekta, jedan jeu vezi sa stolarijom, a drugi s fasadom. Kvalitetno se izvode radovi i veoma smo zadovoljni. Vrijednost projekta je skoro 190.000 KM - rekao je Selmir Dadanović, direktor Elektrotehničke škole u Tuzli.
Renoviranje krova
U drugom dijelu projekta, bit će renoviran krov s fotonaponskim ćelijama, a trebala bi ga finansirati Ambasada Češke. Ćelije će proizvoditi električnu energiju i zagrijavati vodu te bi tako bio samoisplativ.
Tri uvjeta
Da bi škole učestvovale u ovom projektu, bilo je potrebno da ispune tri uvjeta. Prvi kriterij odnosio se na vrstu energenta koji se koristi za zagrijavanje, a prioritet su bili objekti koji se griju na lož-ulje. Stepen izolacije objekta i dodatna ulaganja u infrastrukturu također su bili jedan od kriterija.
