Novosađanka Lena Stojadinov 20 godina čuvala je pismo koje je njena majka pronašla pored rijeke Tise. Niko nije znao da odgonetne šta u njemu piše, a onda se javio imam iz BiH.

On se javio redakciji "Kurira" i dao objašnjenje šta se na papiru nalazi.  

- Na papiru je zapis, odnosno neka vrsta skidanja kletve. Kada ti nešto ide po zlu, odeš kod hodže i on ti nešto zapiše, što kasnije nosiš kao hamajliju i onda ti to kao pomogne. Međutim, niko ne zna šta hodža zapiše, osim njega samog - objasnio je on za "Kurir".

Pojasnio je da se ne radi ni o kakvom ljubavnom pismu.

- Nije ljubavno pismo, nije formula iz kvantne fizike, nije pjesma, prijetnja ili šta će se sve već izmisliti. Nekome je vjerovatno išlo po zlu, otišao kod hodže, ovaj mu zapisao, on se osjećao kasnije kao da se izliječio i da mu to donosi sreću - rekao je imam za "Kurir".

Kako je istakao, samo onaj imam koji je zapisao zna šta tu tačno piše.

- Samo onaj koji je zapisao zna dešifrirati. Pisanje može biti u dva smjera - za dobro i loše. Ima ljudi kažu ''njega ne volim'', možeš li ti nešto zapisati da mu se nešto desi. Dolaze tu Srbi, Hrvati, razni... Kad ga muka natjera, onda idu kod hodže. Prave se i hamajlije, pa se to nešto nosi, baci - dodao je hodža.

Na kraju je zaključio da, kada hodže pišu loše zapise, obično naglase da se oni stave u flašu ili bocu da bi duže trajali.

- To niko ne odobrava, nije religijski. Ako nije u svrhu zdravlja, treba zabraniti. Ima toga u svim religijama - kazao je neimenovani imam iz BiH.