Ovo je situacija u kojoj se dala prednost traženju političkog kapitala, prije nego sistemskim rješenjima, kaže za "Avaz" profesorica međunarodnih odnosa i evropskih studija Internacionalnog Burch univerziteta, ekspert za pitanja evropskih integracija Lejla Ramić-Mesihović. Komentirajući izostanak pomaka na evropskom putu, ona kaže da su sastanak u Briselu, ali i ukupan proces evropskih integracija u okviru kojeg se važna pitanja operacionaliziraju, prilika da lakše uočimo gdje su problemi.
- Dnevnopolitička opšta mjesta su nešto iz čega se računa na dobivanje dnevnopolitičkog kapitala. Već neko vrijeme im to i uspijeva i toga se teško odreći. Za to ne treba nikakvo znanje o evropskim integracijama, ne treba nikakva odgovornost, očito u ovoj zemlji niko ne poziva ni na podnošenje izvještaja o urađenom u nekom konkretnom periodu, tako da ove stvari prolaze i prolazit će dok god glasači to budu tolerisali i dok god politička kultura bude tolerisala napadačke, konfliktne retorike i iznova ih nagrađivala – kaže Ramić-Mesihović.
Dva lica
Pojedini bh. zvaničnici, a najupečatljiviji je primjer predsjednik RS Milorad Dodik, kao da imaju dva lica, pa u Briselu govore o integracijama, evropskim, a iz Banje Luke o otcjepljenju od BiH. Profesorica Ramić-Mesihović saglasna je da je riječ o kontradiktornim izjavama.
- To je samo ilustracija onoga šta sve ne može. Mi hoćemo na tržište od 460 miliona ljudi, a nismo u stanju da, na ovako malom prostoru, sa manje od 3 miliona ljudi, uspostavimo jedinstven ekonomski prostor. Nije li to, samo po sebi, bizarno?! Kako da pričamo o većim i važnijim stvarima? Znamo da su upravo ekonomija i trgovina kičma integrisanja u EU – ističe Ramić-Mesihović.
Komentirajući brojnost bh. delegacije, a u Brisel je otputovalo blizu 80 zvaničnika s državnog, entitetskih, kantonalnih i nivoa Brčko Distrikta BiH, naša sagovornica kaže da je to posljedica ustavne specifičnosti BIH, ali i disperzije političke moći i njenog pozicioniranja prvenstveno u političke partije.
- Ja sam čula da se radi o cifri od 73 člana delegacije, ali uzmimo to sa rezervom. Trebalo bi izvršiti procjenu efikasnosti performansa naše delegacije kad se pojavi u tako velikom broju. Razumijem ovu ustavnu ili birokratsku logiku, ali dajte da se jednom provjeri da li i taj Mehanizam koordinacije daje rezultat. Isto se odnosi i na ovu delegaciju. Dajte da vidimo da li to nama koristi, a ako ne koristi neka se svi ovi nivoi dogovore da se stvari urade malo drugačije, da se napravi administrativno delegiranje i da ne ide baš ovolika svita – kaže Ramić-Mesihović.
Sporni reformski zakoni
Iako dogovora o spornim reformskim zakonima nema, iz Brisela stižu optimistične najave da bismo, ipak, u martu mogli očekivati odluku o otvaranju pregovora o članstvu u EU. Ako se sa sadašnjih 14 zadataka bh. zvaničnici toliko muče, prava drama nas očekuje tak kada ili ako otvorimo pregovaračka poglavlja.
- Mi i treba da dobijemo pravu dramu, jer pravu dramu dobijete u ozbiljnoj fazi pridruživanja. Nada umire zadnja. A i sam Brisel ostavlja mnogo manevarskog prostora za sebe, jer nemaju konsenzus o novim stepenicima, na koje ne čekamo samo mi. Čekaju i druge zemlje koje su na ovom geopolitičkom valu izazvanom napadom Rusije na Ukrajinu dobile prostor i evropsku perspektivu koju ranije nisu imale. Voljela bih da do marta probamo dati maksimum, da to naše očekivanje bude kredibilnije, a ne da “vrtimo prstima” do 15. februara i tek onda počnemo pričati o martu. Kao što se sad “vrtilo prstima” od izvještaja Evropske komisije do ovog trenutka i svi su se aktivirali u zadnjih 15 dana. To se tako ne radi, jer evropske integracije zahtijevaju konzistentnost, kontinuitet, nema da država počinje od mene, od ponedeljka, od jedne partije ili zvaničnika. To je kontinuitet u kojem učestvujemo svi, bez obzira u kojoj smo danas ulozi – naglašava profesorica Lejla Ramić-Mesihović.
Istovremeno, očekuje da i Evropska komisija bude puno jasnija, te da precizira šta znači poruka da BiH mora biti “usaglašena u dovoljnoj mjeri”, kako bi u martu dobila pozitivan signal za početak pregovora.