Istraživač, naučnik, autor i biznismen, sve to je Semir Osmanagić. Kažu da u Bosni ima tri stepena obrazovanja – srednja, viša i visočka. E, Osmanagić je, gle čuda, savladao sve to. I još i više, doktorate i usavršavanja po bijelom svijetu. Od Evrope do Amerike i natrag do Visokog.

Kad je otkrio piramide, mnogi su se čudili, nisu vjerovali ovom Don Kihotu da ispod zelenih brda ima ono nešto. A i da nema, uporno i marljivo Osmanagić nam je pokazao da sve nije samo njegov san, nego java. Koju već godinama uspješno vodi, zapošljava ljude, promovira svoje Visoko i našu Bosnu, na prag nam dovodi ljude iz cijelog svijeta, turiste, koji nam se pomalo dive, a ostave nešto više para.

A onda iza uspjeha obično ide politika. Ili je obratno, sad se to ovdje ne zna. No, Osmanagiću su na vrata pokucali i političari. Vidjeli da ga narod voli, a koga narod voli, može i da vodi. Pa su se dosjetili da ga vrbuju, iskoriste na razne načine. K'o vele: „Ako se ti ne baviš politikom, onda se politika bavim tobom.“ Pa se pomalo počela baviti i Osmanagićem. Kad nije išlo milom, probali su i silom – ucjenama, zabranama, pokušajima da mu unište i snove i posao... Načina je (ovdje) mnogo da te natjeraju da odustaneš, posustaneš...

Oni „sretni“ to shvate brzo, pa se priklone navakat, i nastave raditi, oni hrabriji ne pristaju. I unaprijed budu osuđeni na propast. Većina, ali ne i Samir Osmanagić.

Da je pokleknuo pred ucjenama, reketima, raznoraznim nemoralnim ponudama, da se bar jednom-dvaput prošetao kroz masu na izbornim skupovima (sa svojim šeširom, naravno), na koje je pozivan, sada bi Bosanska dolina piramida možda bila veća, više bi tunela bilo prokopano, više artefakata pronađeno, više bi se o njoj pričalo.

No, Makijaveli nije u pravu, cilj ne opravdava sredstvo. Dokaz tome je „Arheološki park: Bosanska piramida Sunca“.

Ima u tim čudesnim građevinama neke utopije. Baš kao što utopijski zvuči da nas moraju voditi poštenje, rad, trud, zalaganje i moralni principi.

Tražimo li mnogo?!