Sindikati su konačno na nogama. Ali ne na ulicama, u prosvjedima, ne prepucavaju se s vladama, nadležnima, već se bave sami sobom.

Tako je borba za radnička prava prerasla u borbu za prevlast. Najprije su predstavnici 16 granskih sindikata najavili da će u srijedu na Skupštini izabrati novo rukovodstvo, e, kako bi, njihovo je opravdanje, konačno svrgli s vlasti aktuelnog prvog sindikalistu Selvedina Šatorovića.

Konačno znači za manje od godinu otkako je Šatorović na čelu Sindikata. Oni koji su protiv Šatorovića tvrde da nije ništa uradio, da oni imaju bolji plan, da mogu radnicima osigurati da minimalna plaća bude 1.000 KM.

S druge strane, Šatorović tvrdi da se sve radi samo da bi se rasturio Sindikat. Veli da će i sam čestitati onima koji osiguraju minimalnu plaću dva puta veću nego danas, ali mrka je kapa, kaže on.

I dok se razmjenjuju strelice više ili manje otrovne s jedne i druge strane, bosanskohercegovački radnici ostaju jedini u Evropi koji nemaju definiranu minimalnu plaću, kolektivne ugovore, mnogi ni socijalno ni zdravstveno, većina neizvjesnu budućnost.

Dok traje verbalna borba, mnogi su već ugovorili poslove, pakuju kofere i kreću trbuhom za kruhom u susjedstvo, pa i još dalje. Tamo gdje se radi, zaradi, jednako teško, ali igra po pravilima, koje, kada neko postavi pred nas, poštujemo bez pogovora.

Dok se ispravi kriva Drina i ustanovi ko je u ovoj priči prav, a ko kriv, ko su sindikati što najavljuju odjednom (i zašto baš sad) Skupštinu, žele (zašto baš sad) izabrati novo rukovodstvo, izgubit ćemo još mnogo zanatlija, doktora, profesora, ugostitelja... Ima li te teme u ovoj borbi?