Nesvakidašnju priču, koja izaziva poštovanje i divljenje, zabilježili smo ovih dana u srebreničkom planinskom selu Skejići, u kojem je Zijada Efendić otvorila farmu bikova. U državi s poremećenim sistemom vrijednosti, u kojoj se poslovi dijele i dobivaju stranačkim i rodbinskim linijama, a ne na osnovu znanja i sposobnosti, ova hrabra Srebreničanka odložila je diplomu Ekonomskog fakulteta, pa u očevo selo uložila značajna sredstva i uposlila i sebe i još tri radnika.
Osim uzgoja bikova, planira pronaći kupce pa na drugom spratu svog objekta pokrenuti farmu koka nosilja. Posao kojim se već tri godine bavi težak je, ali častan, iako nije naišao na izdašniju podršku lokalnih i viših nivoa vlasti. Puno je razloga zbog kojih Zijada Efendić zaslužuje podršku.
O resursima koje imamo mnogi govore, ali motiku u svojim rukama niko ne želi.
U svoju djedovinu mnogi se kunu, ali se na nju ne vraćaju, a o Podrinju i Srebrenici puno se priča, ali je ljudi tamo sve manje. Iz udobnosti Sarajeva ova žena, ali i svi hrabri ljudi koji se bore s teretom svog posla, suša i nepogoda, zaslužuju barem siguran otkup onoga što proizvedu, jer Zijadina priča, barem na trenutak, vraća nadu da nam ipak neće sve ostati pusto.
