Treba biti iskren. Ukrajina, osim što je pogođena ratom i što se nalazi pod čizmom Putinovih hordi, nije skoro ničim zaslužila da dobije kandidatski status za članstvo u EU.
Radi se o jednoj od najkorumpiranijih država Evrope. To znaju i lideri Evropske unije. Tako je godinama. Zakone i reforme ključne za pravosuđe nikada nisu proveli u djelo.
Slično je i s Moldavijom. Svi se pitaju čime su to, izuzev što su na meti Rusije, ove dvije države zaslužile da dobiju kandidatski status, koji, kad se malo bolje pogleda i ako se uzme u obzir Sjeverna Makedonija, skoro da ništa i ne znači.
Znači samo borbu s propisima, hrpom birokratije. I čekanje... Čekanje pred vratima Evrope koja se ponaša dvolično. No, nastranu sve to, jer sve i da je tako, da je EU progledala kroz prste upornom Zelenskom, važna je poruka EU - koliko god je ranije izostajala podrška Ukrajini, sada joj je, u sudijskoj nadoknadi, ipak pružena.
S druge stane, BiH, čije se posljedice rata osjete i nakon 30 godina, i dalje je na klupi za rezervne igrače.
Istina, većinom zbog neodgovornih političara i vlastodržaca.
Političarima crveni karton, a napaćenom narodu, koji gleda kako da napusti državu - šamar. U najkraćem rečeno.
Evropu nije briga za BiH. Istina, traže se reforme koje nisu ispunjene. Pitanje je kada će i hoće li biti ispunjene. Nikome tek sada nije jasno šta je značio briselski sporazum, koji je, navodno, bio ulaz BiH u proces za kandidaturu.
Negator genocida, kočničar napretka u BiH Milorad Dodik ipak je u jednom u pravu - briselski sporazum bez kandidature je mrtav. I to je činjenica.
EU je obavezala bh. političare na reforme tri mjeseca pred izbore, a da se ne zna ni ko će od njih činiti vlast. U startu je sastanak u Briselu, na kojem se ništa nije ni potpisalo, bio osuđen na propast.
