Pojava Hladnog rata u Evropi i revolt omladine pokazat će se kroz novi muzički pravac prozvan rok. Buntovni i obrazovani mladi muzičari pokreću taj pravac koji lančano zahvata sve zemlje. I tadašnji sarajevski muzičari prihvataju taj stil.
Strana muzika
Slušanje strane muzike u tom vremenu bilo je otežano, jer nije bilo ništa osim radija. Na tim starim radioprijemnicima hvatali su se valovi Radija Luksemburg. Ta velika energija punila se u objektima u kojima su bile svirke, a najpoznatija je bila „Sloga“. Tako su nastale i popularne svirke i žurke koje će se prenositi i po mahalama u kojima su bili domovi kulture. Upravo oni će i postati mjesta odakle će krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina Sarajevo postati muzički centar broj jedan.
- I hipi pokret koji zahvata Evropu pojavljuje se i u Sarajevu, a nije bio nimalo popularan tadašnjim vlastima. Mladi su brzo prihvatili trend i puštali kosu, a kao odgovor roditelji su često u snu šišali svoju djecu – prisjeća se Mufid Garibija, poznati sarajevski arhitekta i poznavalac historije grada.
Nekako se sve to primirilo poslije studentskih demonstracija 1968. godine. Ubrzo se u Sarajevu pojavljuju grupe „Pauci“, „Kodeksi“, „Čičci“, „Vokinsi“, kasnije i „Jutro“, da bi po svojoj čuvenoj pjesmi „Kad bi bio bijelo dugme“ grupa promijenila naziv u „Bijelo dugme“. Najveći trag na sarajevskoj rok sceni ostavila je, svakako, legendarna grupa „Indexi“.
U tom vremenu pravi se Skenderija i Dom mladih, pa naš grad, uz „Slogu“ i „Fis“, u podrumu Doma mladih dobiva još jedan poseban prostor za uvježbavanje novih mladih rok grupa.
Nove diskoteke
Pravljenjem novih diskoteka i studentskih klubova sve više oživljava i raste rok scena i postaje sve buntovnija. Karte po domovima kultura u mjesnim zajednicama bile su redovno rasprodate, a popularnost novih grupa krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina toliko je porasla da i dan-danas traju. „Rodile“ su se i nove grupe, „Formula 4“, koja je poznata po tome što je svirala pred punim stadionom Koševu na poluvremenu utakmice, zatim „Vatreni poljubac“, „Teška industrija“, „Merlin“, „Ambasadori“, „Hari Mata Hari“, „Plavi orkestar“, „Crvena jabuka“, „Zabranjeno pušenje“, „Bombaj štampa“... U toj sarajevskoj muzičkoj bajci pojavit će se i Zdravko Čolić, koji je harao muzičkom scenom bivše Jugoslavije.
Pjesma od 11 minuta
- O sarajevskoj rok sceni ne može se pričati a da se ne spomene poznati DJ i tekstopisac Želimir Altarac Čičak, koji je napisao tekst za čuvenu pjesmu „Negdje na kraju u zatišju“, a koja je u izvedbi „Indexa“ trajala duže od 11 minuta – ističe Garibija.
