Zvanična verzija smrti zloglasnog Pabla Eskobara (Escobar) kaže kako su ga upucali specijalci dok je pokušavao pobjeći s krova u decembru 1993. godine. Ali, prema izjavi Dijega Murilja Bejarana (Diego Murillo Bejarano) Berne, nekadašnjeg ubice za Medeljin kartel, Eskobarov brat je smaknuo Pabla.
S mrtvim Eskobarom Berna je praktično postao nasljednik Eskobarovog carstva. Upravo zato jer je pripomogao u lovu na narkobosa, Berna je uspio da sagradi carstvo gdje je imao prste i u "operativi" države koja je lovila Eskobara, ili, laički rečeno, sjedio je na dvije stolice. Rezultat toga bio je da će postati jedan od najmoćnijih narkobosova koje je Kolumbija ikada vidjela.
Don Berna, piše "All That Is Interesting", rođen je kao Dijego Fernando Muriljo Bejarano u gradu Tulua, na obali Pacifika. Vrlo se rano pridružio lijevoj militantnoj grupi imena Ejérsito Popular de Liberación (EPL), ali do sredine osamdesetih odustao je od komunizma. Dok je Eskobar bio "kralj kraljeva", Muriljo Bejarano je prao automobile za biznismena iz Medeljína Fernanda Galeano u Itagui. Galeano je bio bliski prijatelj Eskobaru i član njegovog kartela. Bejarano je uskoro postao jedan od njegovih vojnika. To je bilo dijametralno suprotno svim komunističkim vrijednostima kojima se bio zakleo.
Bernova prošlost sukobila se sa Galeanovim antikomunističkim stavovima, i još gore, njegov je život bio u opasnosti kad je Galeano pošao "u rat" s njegovim nekadašnjim drugovima unutar EPL-a. Ali, Berna je odlučio da se istakne i iskoristi svoje znanje tako da ubije lokalnog EPL lidera i time zadobije Galeanovo povjerenje. Platio je cijenu za to, EPL je skoro ubio Bernu nakon što su pucali na njega 17 puta. Preživio je, ali je morao dobiti protezu umjesto noge, vječni podsjetnik na njegovu izdaju. Ali, Galeano je sada bio njegov saveznik, a on je imao svoj podklan u Eskobarovom kartelu. Berna na početku nije bio veliki igrač.
Vozio je Galeanov automobil dok je Eskobar ratovao s policijom, borio se protiv izručenja, ubijao političare i na kraju se "zatvorio" u svoj sopstveni zatvor La Catedral, ranih devedesetih. S obzirom na to da ga maltene nisu kontrolirali, uspio je nastaviti svoje dilanje droge iz "zatvora" koji je, usput rečeno, više bio luksuzni resort negoli ćelija. Dok je bio u zatvoru, bila mu je potrebna likvidnost. Za to se okrenuo Galeanu, i Galeanovom saradniku Gerardu Moncadi. Eskobar im je predao neke od svojih najunosnijih ruta i kao rezultat toga, Galeano i Moncado uskoro su postali primarni trafikanti unutar kartela. Dilovali su kokain u vrijednosti desetna miliona dolara svaki mjesec. Prodaje se zadnja Eskobarova kuća - izgleda preludo Eskobar je samo htio skromnih 500.000 dolara mjesečno. Sada je Don Berna već bio šef zaštite za Galeana, pozicija s koje je učio posao i slušao o svemu. Učio je i o La Teraci, grupi "sikaria" ili ubica iz Medeljína.Berna je bio na jakoj poziciji, a u isto vrijeme problemi su se javili između Galeanovog klana i Eskobara. Šef je podignuo svoju platu sa pola miliona na milion dolara. Dileri, tj. šefovi Galeano i Moncado, nisu bili sretni. Da stvari budu još gore, Eskobar je bio uvjeren da dvojac krade od njega. Naljeto 1992. 20 miliona dolara nađeno je na Galeanovom imanju. Rezultat toga jest da su pozvani u "katedralu". Berna je šefu rekao da ne dođe, ali Galeano nije slušao. Kasnije, ubica Džon Žairo Velaskez priznao je kako su on i kolega ubili Galeana i Moncadu. -
- Isekli smo ih na komade i zapalili ostatke. To je bio početak kraja, okidač za rat koji će na kraju mnoge poslati u grob - rekao je Velaskez. Kako bi izbjegli osvetu, Eskobar je uzeo svu imovinu i novac dvojca, a pobio je članove njihovih porodica i saradnike. Ali, uz malo sreće, Don Berna je pobjegao.
Otišao je "pod zemlju", a Eskobar je predložio dogovor. Njegov život u zamjenu za život Galeanovog brata, Rafaelita Galeana. Berna je odbio. U međuvremenu, Berna je našao saveznika u braći Kastanjo, dva buntovnika i nasilnika čija je moć u Medeljiínu rasla. Dok su Eskobarovi potezi prouzrokovali građanski rat unutar kartela, on je samo gomilao neprijatelje. U nekom trenutku je uspeo da pobjegne ali mu je za vratom bila grupa muškaraca koje je izdao pod imenom Los Pepes. Los Pepes bili su kreacija i Berne i braće Kastanjo. Esencijalno, to je bila osvetnička grupa sastavljena isključivo od Eskobarovih neprijatelja, i to znači da je Berna sada iza sebe imao moćnu bazu dvaju familija: Galeano i Moncado. Berna je polako počeo popunjavati "rupu" koji je Escobar ostavio nakon što je utamničen, pa nestao.
Njegova motivacija je bila, naravno, mnogo više oportunistička nego samo ubistvo njegovih šefova. Kroz Los Pepes, Berna je osnažio veze sa narko-tržištem, ali i sa DAS-om, kolumbijskim naoružanim silama.
Don Berna će se udružiti sa blokom policajaca koji će na kraju ubiti Eskobara. On je, u suštini, bio onaj koji je poticao na njegovo hvatanje. Los Pepes je iskoristio oko 50 miliona dolara drugog kartela da uhvati i ubije članove Eskobarove porodice i poslovne partnere. U svojoj knjizi, Don Berna kaže kako je načelnik koji je vodio operaciju "čestitao nam, pucalo se u vazduh i urlalo "Živjela Kolumbija", a onda me zamolio da odem jer dolaze novinari pa ne bi bilo baš dobro da me tamo vide." Godinama nakon pada Eskobara, Džo Toft, nekadašnji šef američke agencije DEA i šef policije Ugo Aguilar rekli su kako je Berna bio ključ u svrgavanju Eskobara. Nakon Eskobarove smrti 1993. Berna se pronašao u epicentru policijskih kontakata, ostataka Medeljín kartela, braće Kastanjo i narko-trafikanta sa pacifičke obale koji su postali poznati kao Notre Del Valle Cartel (NBVC). Berna je svoju novu organizaciju utemeljio na bratstvu već spomenutih ubica znanih kao La Teraca.
Mnoge ubice iz Medeljína osnovali su svoje male bande nakon Eskobarove smrti, ali Berna se trudio konsolidirati ih. Ubrzo je stekao kontrolu nad tim malim skupinama tako što je pretio kazniti svakoga ko nije plaćao dugove, poreze ili sprovodio njegova pravila. Njegova je organizacija s vremenom postala svojevrsna kriminalna policija. Prema kraju 1994. Berna je preuzeo kontrolu i nad organizacijom ubica imena Oficina de Envigado. Oni su bili kao kriminalna policija koja se rješavala slobodnih kriminalaca koji su stajali na putu modernizaciji grada. Berna je bio odličan u gradnji odnosa. Uspio je da se sprijatelji i potplatiti i državnog tužioca, policiju, lokalne biznismene i Katoličku crkvu.
Medeljín je držao pod kontrolom sve do 2004. Oficinu de Envigado je pretvorio u visoko organiziranu mašinu koja je djelovala kao kišobran kompanija za manje, polu-autonomne jedinice koje su regulirale kriminalno podzemlje. "Servisi" su uključivali iznudu, ubistva i kontrolu nad dilovanjem i kockanjem. Njegova je grupa čak koristila advokate da konfiskuju nekretnine, što je bilo bolje od alternative - ubijanja i sječenja prstiju.
Do 2006. to je bila najveća mreža kroz koju je prolazio kokain. Don Berna je, de fakto, sagradio najveću i najorganizovaniju kriminalnu organizaciju u historiji Kolumbije, a metode su mu bile posve suprotne od Eskobarovih. Dok je Eskobar ratovao protiv države, Berna ih je pretvorio u saveznika. Shvatio je da je takva koalicija puno bolja stvar od krvave opozicije. Ali, ni njegovo carstvo nije trajalo. U junu 2008. je uhapšen i izručen SAD-u gdje je na njujorškom sudu priznao da je u SAD prošvercao tone kokaina. Dobio je 31 godinu u zatvoru. Carstvo mu je palo u haos.
