Glumac Žarko Laušević preminuo je jučer u 63. godini nakon kratke i teške bolesti. 

Od njega su se oprostile brojne kolege i prijatelji, a vijest o smrti Lauševića posebno je potresla glumca Irfana Mensura.

Kazao je da Lauševića pamti kao brata i velikog prijatelja. Opisao je i kakav je njihov odnos bio.

- Veza nije namjerna i mislim da je takva. Nismo se mi družili iz nekih interesa ili zbog toga što se bavimo istim poslom. Nego nas je prosto život povezao sa različitim temama i različitim aspektima.

Druženje nije prestajalo

Prvo rođeni smo istog dana, 19. januara. Kada smo povjerili to jedan drugom, odlučili smo da te rođendane slavimo zajedno. Počeli smo samim tim da se družimo sa istim ljudima. Pa je on došao u Jugoslovensko dramsko pozorište. Pa smo zajedno snimili nekoliko emisija, što za televiziju, nekoliko filmova. Bili smo zajedno na nekim turnejama, na jednoj divnoj turneji u Španiji kada smo igrali "Staklenu menažeriju" - rekao je Mensur za Kurir televiziju.

Njihovo druženje nije prestajalo ni kada je Laušević bio u Americi.

- Družili smo se i u ono vrijeme kada on nije bio u Beogradu. Kako smo se družili? Zvali smo se telefonom, razgovarali. Ja sam mu pričao o Beogradu. On je uvijek znao više stvari koje su se dešavale u Beogradu od mene. Jer je on čovjek koji se interesovao šta se događa u Beogradu, Srbiji i regionu. Ustvari on je mene iz Njujorka obaviještavao šta se sve događa u Beogradu. Naravno mene je zanimalo kako je njemu, kako živi i šta radi. Prosto smo postali neizbježni.

Nismo bili intenzivni drugovi u smislu da smo se svaki dan viđali ili se čuli. Ali onog trenutka kada se nađemo, prestaje sve i ostajemo samo nas dvojica, naše druženje i naše priče. Nikada nismo voljeli da razgovaramo o temama koje su suštinske.

Prosto smo voljeli da provodimo vrijeme zajedno. Suštinska tema je bila u posljednje vrijeme njegova bolest, ali o tome nismo razgovarali. Ja sam nažalost jedan od prvih ljudi koji je saznao za tu zloćudnu malu tačkicu koja se pojavila u njegovom organizmu. Ali on je samo izgovorio "ovo ostaje naše i ne pričaj nikom". Ja nikada od tada nisam rekao ništa o tome šta se dešava sa njegovim organizmom i sa njegovom bolešću. Sve do trenutka kada su jučer objavili da je umro - priznao je glumac.

Brojne uspomene

Mensur se prisjetio i razgovora zbog kojeg se Laušević vratio u Srbiju.

- Dok je bio u Njujorku razgovarali smo i o nekim novim projektima koje bi radili kada bi se on vratio. I vratio se i pokušali smo da napravimo jedan veliki projekat po sistemu koji još uvijek nije prijao našim radnim navikama i morali smo da odustanemo od njega. Žao mi je zbog toga. U tom projektu je trebala da učestvuje Vesna Trivalić i trebala je da režira Ljiljana Todorović naša prijateljica - otkrio je Mensur.

Dotakao se i njihovog zajedničkog rođendana. Svakog 19. januara su zajedno proslavljali.

- Mi smo svakog 19. januara, našeg rođendana, ako smo bili u mogućnosti svakog puta nalazili i zajedno provodili noć. Ne zbog toga da bi slavili, već zbog toga da bi skupili divne i pametne ljude zbog kojih smo se i mi dobro osjećali.

Poklanjali smo jedan drugom sitnice kada smo obojica ležali od teškog oblika korone. Bili smo soba do sobe. Otišao je par dana pre mene i kada je odlazio rekao je "evo ti ovo za ova dva do tri dana". Ali mi je ostavio nešto što me i dan danas podsjeća na njega, a to je jedna šolja sa velikim smajlijem iz koje ja pijem kafu svako jutro.

Poklonio mi je za rođendan jedne žute čarape, ali to nije žuto, već flurescentno žuto i štipa za oči kada se pogleda. On se smijao i rekao: "Ovo ćeš barem jednom da obučeš, jedino ti jer ne znam čovjeka koji bi to obukao". Takav je bio Žarko - ispričao je kroz setu glumac.

Volio je pomagati ljudima

Prema riječima Mensura, Laušević je svoje probleme volio da zadrži za sebe i duboko misli o njima.

- On je uvijek ljudima pomagao jer je bio prepametan i razumio je ljude i njihove probleme. Uvijek je saslušao te ljude i pokušao da im pomogne. Ali o svojim problemima je duboko, duboko razmišljao.

Ako ste pročitali njegove knjige shvatit ćete sa kakvim problemima se suočio u životu. Ne govorim samo o tom događaju, taj događaj je od njega napravio mislioca. On je mnogo mislio i pametno je mislio. On je čovjek koji je posvetio svoj život kreativnosti. Svaka njegova riječ koja je napisana nešto znači i treba da je na tom mjestu gdje je stavio - naveo je Mensur.

Žali što mu jednu bitnu stvar nije uspio reći na vrijeme.

- Uspio sam da dobijem jednog čovjeka za koga mogu da pričam da mi je postao toliko blizak i toliko drag. Toliko sam mu se divio da mu nikada na vrijeme nisam rekao koliko mi znači. Otišao je, a to mu nisam izgovorio - poručio je Irfan Mensur za Kurir televiziju.