Darko Brkan, osnivač i šef Udruženja „Zašto ne“, koji se bogati na donacijama za rad svojih portala, pravi listu nepodobnih medija, na koju po vlastitom nahođenju stavlja i profesionalne medije.

Daleko je to od „društveno korisnog“ rada, kako to voli sam istaći, lažnih vijesti, neprofesionalizma, „divljih“ i instant portala. Potvrdili su nam to i jučer iz Udruženja „Zašto ne“.

 Šta je odgovorio 

„Dnevni avaz“ uputio je molbu ovom udruženju da dostavi dokaze da li provjeravaju portale koji rade bez impresuma, PDV broja, kontakta, adresa i drugih neophodnih informacija, kao što su, recimo, provjeravali rad „Avaza“, već tridesetak puta.

- Da li ste isto činili i kada je, primjerice, u pitanju rad portala pod nazivima „južni vjetar“, „sarajevograd“, „infosrpska“, „poskok“... Koga ste sve kontaktirali od „divljih portala“, do kakvih rezultata ste došli i šta ste o njima objavili - pitali smo Brkana.

Za razliku od decidiranog spiska upita koje je Brkanovo udruženje slalo „Avazu“, a koji je objavio i na svojoj stranici Raskrinkavanje.ba, nismo dobili odgovor o korespondenciji s „divljim portalima“.

- Sve medije, njih preko 1.100 (uključujući i ove koje ste nabrojali), kao i sve njihove članke, koje smo ikada analizirali, te naše analize, možete naći na stranici Raskrinkavanje.ba, koja je lako pretraživa i ima jasno organizovan sadržaj. Odgovori na sva ostala pitanja se isto tako lako mogu naći u sekciji na stranici - piše u odgovoru Emira Zulejhića, koji se potpisuje kao urednik Raskrinkavanje.ba.

Nacrt zakona

Očito je da Brkan i „raskrinkavanje“ nemaju odgovor na naše pitanje, jer na njegovoj stranici ne postoji evidencija kontakata s „divljim portalima“, kakvu je objavio za „Avaz“.  A koliki problem predstavljaju „divlji portali“, govori generalna tajnica Udruženja „BH novinari“ Borka Rudić.

- Udruženje „BH novinari“ smatra da se mora riješiti pitanje postojanja portala koji nemaju jasno istaknut impresum, vlasničku strukturu, direktora, urednika, redakcijski kolegij. Postojanje „divljih portala“ šteti ostalim medijima, njihov neprofesionalni rad urušava profesionalne novinarske standarde, etiku, o štetama medijskom tržištu BiH da se ne govori – kaže Rudić.

Napominje da je u okviru konzorcija "Mediji i javni ugled" napravljen Nacrt zakona o transparentnosti medijskog vlasništva i medijskom pluralizmu.  

- Taj je nacrt predat Ministarstvu komunikacija, čekamo da se formira Vijeće ministara da im damo taj dokument i pokrenemo parlamentarnu proceduru za njegovo usvajanje - potcrtala je Rudić.

Napominje na kraju da predloženi zakon predviđa obavezu prijavljivanja vlasništva nad medijima i stvaranje javnog registra medija s obavezom evidentiranja vlasništva i svih promjena u toj oblasti kod Vijeća za štampu i Regulatorne agencije za komunikacije. To je i obaveza BiH u procesu integracija u EU. 

Forto: Ne smijemo dozvoliti degradaciju

Da je Brkanov kvazinovinarski rad prepoznat u novinarskoj zajednici, potvrđuje i jučerašnja reakcija Fedžada Forte, generalnog sekretara Društva novinara BiH. 

- Svako ima pravo osnivati nevladine organizacije i otvarati internetske stranice. Međutim, mi kao profesija ne smijemo sebi dozvoliti da dajemo značaj neznalačkim kritičarima. Mislim da je najbolje ignorisati projekte poput ovih koje vodi Udruženje „Zašto ne“. Ni ja se ne usuđujem nadzirati, primjerice, rad inžinjera, hirurga... - kaže Forto.