Ukupan broj zaposlenih u FBiH 7. decembra 2020. godine iznosio je 520.062 i bio je manji za 14.014 u odnosu na 16. mart ove godine, objavljeno je u posljednjem izvještaju Porezne uprave FBiH. U odnosu na 5. maj, kada je evidentiran najmanji broj zaposlenih u toku pandemije, u FBiH sada radi 12.455. radnika više. Međutim, gubitak radnih mjesta nastavljen je sa dolaskom zime, kada i inače pada privredna aktivnost, pa je u prvih sedam dana decembra FBiH izgubila 1.512 radnika.  

Pad bh ekonomije

Ekonomski analitičari ovakve podatke vide kao ilustraciju ukupnog pada u bh ekonomiji i na to već mjesecima upozoravaju. 

– Mene bi interesovala struktura izgubljenih radnih mjesta, a pretpostavljam da su to mikro i mali biznisi jer oni su najosjetljiviji. Ono što sam ja uvijek zagovarao je da mikro biznisi moraju imati posebnu podršku i poseban tretman. Veliki biznisi krizu mogu premostiti i preživjeti, ali za najugroženije kategorije malih biznisa, ugostiteljstva, turizma, moraju se iznaći načini da se podrže. Široka je lepeza mjera koje je moguće poduzeti, ali ja u ovom trenutku ne raspolažem sa dovoljno podataka da bi ih predložio – kazao nam je profesor Ekonomskog fakulteta UNSA, Aziz Šunje.

Progresivni dio struke mnogo puta je upozoravao na nedovoljnu i nepravovremenu pomoć vlasti za održanje privrede i sada, kad su zalihe preduzeća u potpunosti iscrpljene, pogotovo mikro - preduzeća i obrta, možemo očekivati daljnji pad ekonomske aktivnosti, pogotovo tokom zime, smatra makroekonomski analitičar, Faruk Hadžić. 

- Vlast napokon treba formirati Krizni ekonomski štab, koji će davati smjernice za ekonomski oporavak zemlje, ali u njemu ne smiju sjediti osobe koje su nas dovele u ovo stanje – ističe Hadžić.

Vlade eksperata na svim nivoima

- Najnoviji podaci, koji su upravo danas objavljeni od strane Agencije za statistiku BiH, pokazuju da BiH ima 72.8 procenata mikro-preduzeća, a to su preduzeća do 9 ljudi. To su firme koje su najpogođenije ovom pandemijom. Dakle, smanjenje broja radnika je najvećim dijelom vezano za male zanatlije, ugostiteljstvo i slična preduzeća. Oni više ne mogu da izdrže, moraju zatvoriti svoje objekte, a cijela bh ekonomija leži na njima. Pa to je stravično. To je znak da je privreda BiH kompletno uništena – kaže ekonomski stručnjak, Draško Aćimović.

On takođe dodaje da je krajnje vrijeme za formiranje Ekonomskog kriznog štaba BiH, ali uz istovremenu smjenu političke garniture koja je uništila BiH. 

- Pod hitno se mora napraviti smjena, a zatim Ekonomski krizni štab koji bi bio povezan sa EU, MMF-om, međunarodnom zajednicom, kako bi se dobila podrška i pratio utrošak i funkcionalnost utroška sredstava. Sa druge strane, potrebno je napraviti vlade eksperata na svim nivoima koje bi imale podršku većine partija i koje bi iznijele reforme. To je osnov i samo tako se možemo spasiti, jer vidim da se situacija sve više pogoršava, što vodi potpunoj katastrofi – kaže Aćimović.

Odgovarajući na ranija protivljenja formiranju bilo čega na državnom nivou, Aćimović je precizirao da bi Ekonomski krizni štab trebao biti formiran na nivou države, jer entiteti su dio nje, političke floskule treba ostaviti po strani, jer pandemija ne bira i ne zaustavlja se na granici između FBiH i RS.