STRAZBUR

Evropski parlament raspravljao o BiH: Osuđujemo svako negiranje genocida

Ponavljamo podršku EU da se pokrene konstruktivni dijalog

Rasprava u EU Parlamentu o BiH. Screenshot

Piše: H. J. I. - Fu. M.

23.11.2021

Poslanici Evropskog parlamenta su večeras raspravljali o situaciji u Bosni i Hercegovini, na zahtjev Grupe Zelenih/EFA, nakon nedavnih zabrinjavajućih političkih dešavanja u zemlji.

Prvi se obratio Anže Logar, ministar Vanjskih poslova Slovenije. 

- Nikakvi politički koraci se ne smiju dogoditi u BiH koji bi doveli do promjene odluke Suda za ljudska prava u Strazburu. Što se tiče evropske vanjske politike, žalimo što se BiH toga više ne pridržava. Snažno podržavamo misiju Althea u BiH - rekao je Logar. 

Nakon njega, obratio se Valdis Dombrovskis, povjerenik Evropske komisije za trgovinu. 

- Pomno pratimo situaciju u BiH. Ponavljamo podršku EU da se pokrene konstruktivni dijalog. Čelnici BiH moraju početi sarađivati kako bi BiH napredovala na putu ka EU. Naše službe za vanjsko djelovanje i OHR će dati podršku i kada je u pitanju Izborna reforma. EU će pomno pratiti situaciju u BiH sukladno evropskim načelima. I dalje smo opredijeljeni za evropsku perspektivu BiH - istakao je Dombrovskis. 



Anže Logar, ministar Vanjskih poslova Slovenije. Screenshot

EU ne može prešutjeti Dodikove poteze

Nakon Logara i Dombrovskis, svoja obraćanja su započeli članovi Evropskog parlamenta. 

Prvi se obratio Andrej Kovačev (Andrey Kovatchev). On je istakao da svi narodi u BiH trebaju imati ista prava.

- Evropska pučka stranka je uvijek davala veliku podršku zemljama zapadnog Balkana na EU putu. Različiti signali od Milorada Dodika, koji govore o podjelama, nisu dobri i mogu dovesti do sukoba - istakao je Kovačev.

BiH je na rubu kolapsa, istakao je zastupnik Pedro Markez.

- EU ne može prešutjeti Dodikove poteze. EU mora koristiti sve pa i sankcije kako bi se sačuvao mir u BiH. Mi želimo mirnu budućnost u Evropi – kazao je Markez. 

Evropska komisija treba razmotriti pitanje sankcija, istakao je zastupnik Grošelj. 

- Reforme su potrebne, uključujući i Ustavne reforme. Venecijanska komisija donijela je odluke. Ni Dodik ni mi nećemo odlučivati o BiH. To će raditi građani - rekao je Klemen Grošelj. 

Dejton je pod velikim pritiskom

Tineke Strik, članica Evropskog parlamenta, istakla je da Dodik igra opasnu igru.

- Prije 26 godina potpisan je Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan krvavi i smrtonosni rat u Bosni i Hercegovini. Uspostavio je snažan međunarodni nadzor sve dok se zemlja nije razvila u potpuno funkcionalnu i odgovornu demokratiju. Uz mnoge druge, žalim što nam je i dalje potreban ovaj nadzor: zemlja je u političkom ćorsokaku, uzrokovanom korumpiranim etnonacionalističkim političarima.

Dejton i ovaj poseban nadzor nose ogromnu međunarodnu odgovornost. Odgovornost za aktivno angažovanje i zaštitu Mirovnog sporazuma i Ustava.

A Dejton je danas pod velikim pritiskom. Milorad Dodik igra opasnu igru, direktno dovodeći u pitanje teritorijalni integritet, suverenitet i sigurnost Bosne i Hercegovine. Ne možemo ovo prihvatiti.

Pozivam ministre EU da uvedu sankcije gospodinu Dodiku i njegovim pomagačima.

Pozivam EU i cijelu međunarodnu zajednicu da ne prave kompromise oko toliko potrebnih demokratskih reformi i da konačno odstupe od etničkih linija podjele.

I svi znamo, do toga nećemo doći dogovorom sa političarima zainteresiranim za status quo, već samo kroz inkluzivan i istinski demokratski proces. Molim vas, učinite to za građane BiH – rekla je Strik.


Srbija i Rusija nisu prijatelji EU

Već 25 godina BiH ima velikih problema, konstatirao je zastupnik Tieri Mariani. 

Zastupnik Angel Džambazki (Dzambazki) istakao je da Dejtonski sporazum nije idealan.

- Moramo braniti BiH bez obzira da li napad dolazi iz Kremlja ili Beograda. Ono što Dodik kaže to dolazi od drugih zemalja. U BiH moramo biti malo jasniji. Srbija i Rusija nisu prijatelji EU - istakao je.  

- Hoćemo li poduzeti i nametnuti sankcije protiv osoba koje narušavaju integritet BiH, protiv gospodina Dodika – pitao je zastupnik Majkl Vajer.

Nakon njega, obratio se i Tonino Picula, te je istakao da Dodikovi postupci traže jasnu osudu.

- Uglavnom prijeti opasnost od spajanja mnogih kriza u izbornoj godini. Ne smijemo ignorirati neke od ključnih odredbi Dejtona, a to je izmjena Izbornog zakona - rekao je Picula. 




Valdis Dombrovskis, povjerenik Evropske komisije za trgovinu. Screenshot

Niko ne smije ugroziti Dejton

- Dejton je bio hitni sporazum nužan za prestanak rata, ali danas vidimo da je moguć novi sukob. EU bi trebala jačati teritorijalni integritet zemlje i njenih institucija. Pozivam gospodina Dodika i sve stranke da poštuju državne institucije i poduzmu korake ka članstvu - istakao je Ilhan Kjučuk (Kyuchyuk). 

Dodik destabilizira regiju uz pomoć Vučića i Putina, istakao je zastupnik Romeo Franc (Franz). 

- Ne smijemo pregovarati sa etnonacionalistima. Oni nisu unaprijedili zemlju u 26 godina. Niko ne smije ugroziti Dejton i integritet BiH. Radi se o miru u toj zemlji. To je u našem vlastitom interesu - rekao je Franc. 



Migrantska kriza u BiH

- Nakon Erdoana i Lukašenka, opet nas iznenađuje da imamo migrantsku krizu u Evropi. Rizik je da dođe do eksplozije te situacije i novog migracijskog vala. Treba imati vrlo stroga pravila za one koji ne mogu dobiti azil - mišljenje je zastupnika Marka Dreosta (Marco). 

Sunčana Glavak je istakla da je koncept konstitutivnosti polazna tačka za ravnopravnost svih naroda u BiH. 

- Snažno osuđujem poruke o destabilizaciji gospodina Dodika. Niko nema pravo uskratiti zemlji koja pripada Evropi, njen put ka članstvu i stabilna BiH mora biti prioritet EU - rekla je. 

Dietmar Koster (Köster) ističe da je ovo najgora kriza u BiH od Dejtona. 

- Dodik stalno poziva na neovisnost RS, on pokušava uspostaviti čak i neovisnu vojsku RS. To bi moglo dovesti do secesije. Treba nametnuti ciljane sankcije određenim političarima u RS. Osuđujemo negiranje genocida - rekao je Koster. 

Važno je raspravljati o BiH

Vladimir Bilčik (Vladimír Bilčík) je istakao da je važno raspravljati o BiH. 

- Važno je da raspravljamo o BiH ali žalim jer se ova rasprava odvija kasno navečer i ne dobija pozornost. Naša rasprava ne odvija se samo zbog sukoba entiteta. EU će sve uraditi kako bi zemlje bile na našem putu - istakao je. 

Delara Burkhard (Burkhardt) dodala je da se blokada ne smije podržati. 

- Umjesto da se brinemo za izgradnju zajedničkog društva, političari se sve više spore. Ne smijemo podržavamo ovu blokadu. Trebamo razgovarati sa građanima. Mi ne smijemo sjediti i gledati kako Dodik narušava integritet BiH. Moramo pomoći toj zemlji da postane dio EU - rekla je. 

Bez Izborne reforme nema evropske i funkcionalne BiH

- Moramo djelovati brzo i odlučno, jedino tako veliki odlazak mladih ljudi iz te zemlje će biti zaustavljen - rekla je Tanja Fajon. 

Krajnje je vrijeme da se cijela Evropa osvijesti koliko je ozbiljna situacija u BiH, istakao je Karlo Resler. 

- Radikalni, centrifugalni i centripetalni pristupi razaraju temelje Dejtona i mirnog suživota. Bez Izborne reforme neće biti Evropske i funkcionalne BiH - rekao je Resler.


Tanja Fajon. Screenshot

Posljednji od zastupnika u Evropskom parlamentu obratio se Tomislav Sokol.

- Hrvati u BiH sistemski su diskriminirani, i sve što žele je politička ravnopravnost. Oni zagovaraju evropski put BiH - zaključio je Sokol. 

Evropska perspektiva BiH

Raspravu u Evropskom parlamentu su zaključili Valdis Dombrovskis, povjerenik Evropske komisije za trgovinu i Anže Logar, ministar Vanjskih poslova Slovenije. 

- Moramo osigurati jedinstvo u EU, BiH ima jasnu perspektivu članstva. Napredak se može ostvariti putem dijaloga i funkcioniranjem institucija. Mi smo predani evropskoj perspektivi te države - rekao je Dombrovskis.  

U svojim završnim riječima, Anže Logar je istakao da pozivaju političare u BiH da ne koriste retoriku napetosti.

- Ako se negira genocid i ratni zločini, ako se podržavaju ratni zločinci to ide protiv evropskih vrijednosti. Opredijeljeni smo potpori BiH kao jedinstvene zemlje. Kao Predsjednišvo smo odlučili da nam to bude prioritet. Potpisali smo deklaraciju o zapadnom Balkanu. Šaljemo jasnu poruku regiji o evropskoj perspektivi. Moramo prirediti i ulaganja u zapadni Balkan za narednih sedam godina gdje ćemo implementirati 30 milijardi za ovu regiju. Pozivamo i za saradnju u suzbijanju pandemije. Moramo osigurati da zapadni Balkan poštuje načela u vanjskoj politici. Mislim da su naši prioriteti dobri i to će se nastaviti tokom češkog predsjedavanja - zaključio je Logar. 

Vlasnik autorskih prava © avaz-roto press d.o.o.
ISSN 1840-3522.
Zabranjeno preuzimanje sadržaja bez dozvole izdavača.