Omikron soj koronavirusa do sada je potvrđen u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori i pitanje je dana kada će biti otkriven i u Bosni i Hercegovini. Međutim, kada je o BiH riječ, od trenutka sekvencioniranja u ovlaštenom laboratoriju do zvanične potvrde da se radi o omikronu, najzaraznija varijanta koronavirusa cirkulirat će 7 do 10 dana u populaciji.

Nema para

- Činjenica da još nije zvanično potvrđen ne znači da omikron varijanta nije među nama. Nažalost, niko nije spreman odobriti sredstva za sekvencioniranje, pa rezultati kasne i po sedam do deset dana – kazao je za Avaz, prof Teufik Goletić, šef Laboratorija za molekularno-genetička i forenzička ispitivanja Veterinarskog fakulteta u Sarajevu.

Od početka pandemije, uz ograničenu podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), sekvencioniranje uzoraka laboratorij radi o trošku fakulteta kojem pripada. Zahvaljujući odluci Ministarstva zdravstva FBiH, laboratorij Veterinarskog fakulteta kandidiran je za saradnju sa Evropskim centrom za kontrolu bolesti (ECDC), pa se postupak sekvencioniranja dijelom obavlja i u ECDC-u.

- Potrebna nam je finansijska podrška koja bi osigurala da se kompletan proces sekvencioniranja odvija u našem laboratoriju, jer dio se radi kod nas, dio u ECDC, a zatim ponovo radimo bioinformatičku obradu u Sarajevu. Zbog transporta uzoraka to je presporo i užasno frustrirajuće – pojašnjava Goletić.

Kada bi Laboratorij za molekularno-genetička i forenzička ispitivanja Veterinarskog fakulteta imao sredstva za nabavku reagenasa koji mu nedostaju, rezultati bi bili gotovi za dva, umjesto za 7 do 10 dana.

Koliko košta

- Sekvencioniranje kompletnog virusnog genoma, što znači određivanje tačnog redoslijeda 29.000 nukleotida je 270 KM. Naravno, s većim brojem uzoraka cijena je niža. Radi se o troškovima nabavke reagenasa, potrošnog materijala i zaštitne opreme, a prostor, uređaji, kompetentno osoblje i IT struktura su i dalje na raspolaganju bez ikakve naknade, jer Fakultet, od početka pandemije, kao javna, društveno odgovrna ustanova, nastoji dati doprinos borbi protiv pandemije – kaže profesor Teufik Goletić.

Kakve su mutacije

Laboratorij Veterinarskog fakulteta je najveći i jedan od ukupno četiri u BiH, u kojima je moguće raditi sekvencioniranje uzoraka. Od ukupno 800 sekvenci iz BiH koje su do sada deponirane u bazi Globalne inicijative za dijeljenje podataka o influenci (GISAID) viđe od 600 obrađeno je u ovom laboratoriju. Goletić upozorava da se samo sekvencioniranjem može otkriti koji soj virusa cirkulira među stanovništvom, kakve su njegove mutacije, mogu li utjecati na lakši prenos, izbjegavanje imuniteta i težinu bolesti.