Iako su cijeli radni vijek proveli radeći, gotovo 40 godina, a mnogi od njih su se u proteklom ratu našli i na prvim linijama obrane, danas penzioneri u Bosni i Hercegovini jedva sastavljaju kraj s krajem.

- Ja ne kupujem meso. Nisam ljubitelj. Ujutro mazalice i čaj. Za ručak skuham kupus. Ne kuham s mesom. Odnosno skuham komad, nekad s piletinom. Teško je penzionerima s jednom penzijom još kad je čovjek bolestan, kaže penzionerka Sevleta Ahmedinović za BHRT.

Jedan pregled 50 KM

Sevleta priča, penzioneri sve manje uspijevaju ostvariti svoja prava i u zdravstvu. Njezin suprug je teško obolio i kao takav našao se na dugačkoj listi čekanja.

- Ja muža sve privatno vodim, a jedan pregled je 50 KM. Na gastro me nikada nisu pozvali. Slučajno sam pitala sestru, ko vam je od doktora. Kaže doktor Salkić. Rekla sam joj da mi je on jako potreban, da godinu i pol dana čekam i da me nikada nisu pozvali. A bolest ne pita. Bolest napreduje i napreduje - kaže Sevleta Ahmedinović.

U razgovoru s penzionerima u Tuzli i sami kažu da je život postao umjetnost preživljavanja.

Najugroženija kategorija

Svaki dan prate medije, ali putem medija sve su lošije informacije. Kažu preumorni su od analitičara i njihovih procjena. Penzioner Muhamed Ahmić smatra da su u BiH svi sjajni ekonomisti, ali samo na papiru.

- Neka svaki doktor nauka u BiH, ekonomista ili bilo koji, neka dokaže da jedan penzioner može da živi u normalnim uslovima. To je nemoguće. Naročito kada plaća i lijekove. Jer zdravstvo daje lijekove one koji su marka i pol, a oni koji su deset, petnaest ili dvadeset maraka, moraju da se plate i naša politika, ova bosanska nije nizašta - Muhamed Ahmić.

I kada je nakon nekoliko godina nedavno došlo do povećanja mirovina, ona se povećavala u postotcima. Pa su tako umirovljenici s minimalnom mirovinom imali povećanje od 32 KM. Oni penzioneri  koji ionako imaju penzije od 1.900 KM sada imaju veću od 2.000 KM. Ljudi koji su dali sve za izgradnju Bosne i Hercegovine danas su najugroženija kategorija stanovništva u istoj toj zemlji.