Izrael je započeo seriju napada na pojas Gaze, u kojima je do jučer poginulo 29 osoba, među kojima je i šestero djece. Povrijeđeno je više od 250 osoba. Civili u Gazi ponovo su u strahu, posebno nakon što je izraelsko ministarstvo odbrane, nekoliko dana ranije, najavilo mobilizaciju 25.000 rezervista.
- Ovdje nikad nema mira. Počeli su nemiri gori nego prije. Avion stalno kruži iznad nas, ispaljuje rakete svakih pola sata, ali najteže je tokom noći, kad počne padati mrak. Prije su gađali institucije, politiku, ali sada vidim da stradaju i djeca - kaže Sutka el-Baravi (Al-Barawy), Bišćanka koja već duže od tri decenije živi u gradu Bejt Lahija u Palestini, žena koja već godinama pokušava izaći iz okruženog, strogo kontroliranog i često napadanog pojasa Gaze.
Kaže da se obraćala svim ambasadama, neophodne dokumente ne može dobiti ako ne dođe u Bosnu, ali iz Gaze ne može izaći.
- Uspjeli smo dobiti neke vize, ali su nam ih vlasti poništile, jer, navodno, ne odgovaraju. Sada smo, uz pomoć neke moje rodbine, dobili druge vize da izađemo u Egipat, jer moj sin ima oboljelu kičmu, ali se ovdje za izlazak mora čekati na red. Predali smo, ali vidite šta se desilo - kaže Sutka.
Žena s teškom životnom pričom, koja se uoči rata u BiH udala za Palestinca Samira, koji je tada studirao u Bosni, te s njim otišla u Palestinu, praktično je iz jednog, bosanskog, otišla u drugi, čini se, mnogo gori rat. Ustvari, više njih, koji se svake godine ponavljaju na malom prostoru Gaze.
- Svi mi kažu da nemam nikakva prava, a nisam ja kriva što se sve ovako dešava. Ne zna čovjek s kim da priča, kome da se izjada, na koga da se osloni. Niti imam prava ovdje niti tamo - dodaje Sutka.
Sa Samirom ima petero djece. Kćerke Dalila i Samira te sin Kenan imaju svoje porodice, sin Saleh studira u Tuzli, a Samir i Sutka iz Gaze žele izaći s najmlađim sinom Enesom, jer, od petero njene djece, samo još on nije izgubio pravo na bh. državljanstvo.
- Ja imam četiri pasoša, koja su bila spremna, ali baš kad trebamo putovati, desi se ovakav rat, zatvore se granice. Sve je izuzetno skupo, pa nekad, kad je mir, nisam u finansijskoj mogućnosti. Ne znam šta da kažem za svoju sudbinu. Niti mogu nazad u svoju zemlju niti mogu ovdje ostati da ginem. Svoju smo sudbinu predali u Božije ruke. Potrebna nam je pomoć Ambasade BiH - kaže Sutka el-Baravi.
- Nekako smo se i navikli na ovu situaciju, nemam više snage ni plakati, ni nervirati se, predala sam se sudbini i čekanju šta će nam sljedeća sekunda donijeti. Za sebe se ne bojim, strah me samo za svoju djecu i unučad - kaže Sutka.
