Kinesko partnerstvo sa Rusijom ima ograničenja i Evropa bi trebalo da pozdravi sve pokušaje Pekinga da se distancira od rata Moskve u Ukrajini, izjavio je u petak visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku i sigurnosnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell).
Boreljove izjave uslijedile su nakon samita između ruskog predsjednika Vladimira Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga. Dvojica lidera su proglasila partnerstvo „bez ograničenja“ u februaru 2022. godine, samo nekoliko dana prije invazije Rusije na Ukrajinu, piše Radio Slobodna Evropa.
Međutim, Borelj je rekao da, iako je Kina uspostavila bliske ekonomske i diplomatske veze sa Rusijom, nije formirala vojni savez sa Moskvom i nije isporučila oružje da pomogne Rusiji u njenom ratu u Ukrajini.
Nije prešla crvenu liniju
- Čini se da ovo neograničeno prijateljstvo ima neke granice - rekao je Borel novinarima u Briselu.
Dodao je da Kina, prema njegovom mišljenju, još uvijek nije prešla nijednu crvenu liniju.
Borelj je također rekao da će uskoro posjetiti Kinu, iako datum putovanja tek treba da bude određen.
Time je Borelj još jedan u nizu evropskih zvaničnika koji će uskoro posjetiti Kinu.
Španski premijer Pedro Sančez planira da posjeti Peking sljedeće sedmice, dok će francuski predsjednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Layen), izvršna direktorica EU, zajedno otputovati sljedeće sedmice.
Borelj je rekao da prijedlozi Pekinga za okončanje rata pokazuju da ne želi da se u potpunosti uskladi sa Rusijom i da bi EU to trebalo da pozdravi, čak i ako su zapadni zvaničnici jasno stavili do znanja da ne smatraju inicijativu Pekinga punopravnim mirovnim planom.
Uloga fasilitatora
On je rekao da Kina želi da igra ulogu „fasilitatora“, a ne posrednika.
Pošto je Rusija pozdravila prijedloge Kine, „Kina se pojavljuje u ulozi za koju mislim da treba da poguramo“, rekao je Borelj.
Kineski plan u 12 tačaka odbačen je na Zapadu jer se njime eksplicitno ne poziva Rusija da izađe iz Ukrajine i tumači se kao pokušaj zamrzavanja sukoba pod uslovima Moskve.
Si i Putin potpisali su zajedničku izjavu poslije glavnog razgovora u Kremlju 21. marta istakavši "pozitivnu ulogu" Kine i njenu "objektivnu, nepristrasnu poziciju" o ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Dva lidera su predstavila paket sporazuma u kojima se detaljno navode planovi za buduće ekonomske veze i bližu saradnju državnih medija dvije zemlje, dok su kritikovali Zapad obrušavajući se na Sjedinjene Američke Države, NATO i novi odbrambeni pakt AUKUS koji čine Australija, Velika Britanija i SAD.
Razgovori, međutim, nisu rezultirali presudnim sporazumima o ključnim ekonomskim pitanjima koji su potrebni Moskvi kako bi joj pomogli da prebrodi sve veći pritisak zapadnih sankcija.
