Predsjedavajuća Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto i šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini i specijalni izaslanik Evropske unije u Bosni i Hercegovini, ambasador Johan Satler (Johann Sattler) potpisali su Sporazum o finansiranju Godišnjeg akcionog plana podrške Paketu energetske podrške zapadnom Balkanu u korist Bosne i Hercegovine za 2023. godinu između EU i BiH.
Riječ je o 70 miliona eura koje bi Evropska unija trebala donirati građanima BiH kako bi se izborili s posljedicama energetske krize u svijetu.
Ugovor o finansiranju će se onda uputiti Evropskoj komisiji sa izvejštaj koji će predstaviti način provođenja Akcionog plana za Paket energetske podrške.
Tri cilja
Bosna i Hercegovina je već pripremila Akcioni plan koji bi se trebao provoditi u toku ove godine.
Taj plan ima tri cilja, od koji je prvi ublažiti direktni socio-ekonomski utjecaj energetske krize. 50 miliona eura bi se trebalo rasporediti na 165.000 ugroženih domaćinstava, koji bi to iskoristili za prevazilaženje porasta cijena računa za grijanje. FBiH bi trebala dobiti 66 posto sredstava, RS 33, a Brčko Distrikt 1 posto.
Navodi se i nastavak podrške za do 40.000 potrošača koji su koristili subvencionirane račune za energiju u Kantonu Sarajevo, ali i onih 65.000 potrošača koji su u FBiH koristili subvencionirane račune za struju i 12.000 u Brčko Distriktu.
10 miliona eura bi se trebalo izdvojiti za podršku mikro, malim i srednjim preduzećima.
Također je planirano i izdvajanje 10 miliona eura za mjere energetske efikasnosti kod stambenih zgrada.
Energetska otpornost i zelena tranzicija
Druga mjera je uspostavljanje strategije energetske otpornosti. Cilje planiranje kratkoročne i srednjeročke strategije energetske otpornosti.
Želi se povećati procenat politika i mjera za dugoročnu energetsku sigurnost zemlje s ciljem sprječavanja budućih kriza.
U trećem kvartalu 2023. godine planirano je i usvajanje nacrta izmjena i dopuna državnog zakonodavstva o električnoj energiji koje omogućavaju uspostavljanje NEMO-a i učešće u spajanju tržišta te transponiranje i implementiranje uredbe o spremnosti za rizik.
Treći cilj je fokus na zelenu tranziciju, a plan je usvajanje klimatskih i energetskih ciljeva do 2030. godine. U okviru ovog cilja navodi se da će sve elektrane na ugalj biti usklađene sa acquis-em o državnoj pomoći i okolišu, a kršenje Direktive o sumporu u gorivima će biti ispravljeno do 1. kvartala 2024. godine.