Mnogo toga ne bi stajalo u presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Kovačević protiv BiH“ da su provedene prethodne presude, kazao je za „Avaz“ predsjednik Strateškog odbora Koalicije „Pod lupom“ i bivši član CIK BiH Vehid Šehić. On izdvaja presudu u slučaju Zornić, koja je građanki BiH, sa navršenih 18 godina, koja se etnički ne izjašnjava, trebala omogućiti njena biračka prava.
- Postoje i ranije četiri odluke koje se odnose na diskriminaciju prema etničkim grupama, ovisno u kojem entitetu žive, pa se nisu mogli kandidovati. Ovom presudom je svima omogućeno da se kandiduju za članove Predsjedništva bez obzira da li žive u RS ili FBiH i bez obzira kojem narodu pripadaju. I kategorija građana koji se etnički ne opredjeljuju ima pravo da se kandiduje za ove funkcije – kaže Šehić.
BiH je, podsjeća Šehić, ratificirala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i temeljnim slobodama, kao i Pakt o građanskim i političkim pravima, na osnovu kojih je davno trebala eliminirati diskriminaciju.
- Uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima postoje protokoli, a protokol broj 12 je jako bitan jer on zabranjuje svaki vid diskriminacije i u ovoj odluci se Evropski sud za ljudska prava upravo poziva na njega. Dakle i od ranije je to nesporna činjenica. Ono što je bilo za očekivati od odgovornih vlasti, od 1996. godine naovamo, naročito od 2001. godine kada je donešena odluka Ustavnog suda BiH o ravnopravnosti sva tri naroda na čitavoj teritoriji BIH, je da su oni to već sami trebali uraditi i bez bilo kakve odluke Suda. Naročito ako su za ulazak BiH u EU, ako su za evropske standarde. Međutim, mi živimo u neodgovornom vremenu u kojem se ne poštuju odluke Ustavnog suda BiH, Evropskog suda za ljudska prava, pa ni Haškog tribunala koji je imao drugi zadatak. Dok se kroz Ustav ne predvidi odgovornost za nepoštivanje odluka mi ćemo imati ovakvu situaciju, jer oni su svjesni da neće odgovarati – ističe Šehić.
Od većine političkih aktera u BiH ne očekuje se ni da postupe u skladu sa posljednjom presudom, jer su individualna prava u ovoj zemlji davno stavljena po strani.
- U prvom prioritetu od 14 koje je Evropska komisija postavila pred BIH upravo je implementacija odluka Evropskog suda za ljudska prava, borba protiv korupcije, reforma izbornog zakonodavstva iz kojeg se konačno trebaju ukinuti diskriminatorne odredbe. S ovakvim Ustavom BIH ne može biti članica EU, jer ona upravo i počiva na Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i temeljnim slobodama – upozorava Vehid Šehić.
