Od početka pandemije koronavirusa u Evropskoj uniji nije bilo solidarnosti. Pojedine zemlje-članice su bez ikakvog dogovora sa partnerima zatvarale svoje granice, gotovo svaka država usvojila je svoje mjere sa ciljem zaustavljanja širenja zaraze. Svaka je za sebe također nabavljala i medicinsku opremu, bez pretjeranog obaziranja na komšije. Međutim, sa dolaskom vakcinacije to se čini se promijenilo. Evropska unija zajedno je organizovala nabavku vakcina – a sad se njihov plan imunizacije ubrzano raspada, piše Nova.rs.

Problemima oko snabdijevanja građana EU vakcinama protiv koronavirusa nema kraja. Stvari mnogo bolje funkcionišu i u zemlji koja je nedavno napustila Uniju, u Velikoj Britaniji. Dok predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Leyen) kaže da je 12 miliona vakcinisanih stanovnika EU “pozamašna brojka”, Velika Britanija je do sada vakcinisala devet miliona svojih građana.

Pritom je Fon der Lejen u maju prošle godine u jednom intervjuu za DW samouvjereno izjavila:

- Bit će potrebne ogromne količine vakcina. Mi moramo da obezbijedimo da se te doze podijele po čitavom svijetu i to po poštenoj i svima pristupačnoj cijeni.

A sada stvari zapinju baš u Evropskoj uniji.

Problemi u procesu vakcinacije

Masovna vakcinacija u EU počela je 27. decembra 2020. godine. Svim državama članicama su neposredno prije toga isporučene prve doze "Pfizerove" vakcine i na početku je sve djelovalo potpuno isplanirano i uigrano. Međutim, ubrzo su se pojavili problemi.

Sredinom januara se pojavila infomacija da je više članica Evropske unije izrazilo veliko nezadovoljstvo zbog odluke kompanije Pfizer da u narednih skoro mjesec dana znatno smanji isporuke vakcine protiv koronavirusa i navodi da su zbog toga dovedeni u pitanje programi imunizacije stanovništva.

Pfizer je počeo da isporučuje vakcine Evropskoj uniji krajem decembra i tvrdio je da će biti ispoštovani svi rokovi i dinamika, da bi kompanija onda neočekivano saopštila da mora znatno da smanji isporuke.

Kako je navedeno, razlog su bili radovi u fabrici u Belgiji.

Raspad strategije

EU se po drugi put tokom pandemije raspala po šavovima. Prvi put, nakon pojave SARS-CoV-2 infekcija u Evropi, države su naknadno zatvorile granice pa je svako počeo da vodi svoju epidemiološku politiku.

Sada je ipak u potpunosti pukla politika zajedničkog nabavljanja vakcine kao i plan vakcinacije koji je EK sugerisala članicama, pa se lideri pojedinih država bijesno obrušavaju na šeficu Komisije Ursulu fon der Lejen, a drugi su panično počeli da traže alternativna rješenja.

EU za brže vakcinisanje

Vakcinisanje u Evropskoj uniji trebalo bi da se ubrza, a kapaciteti proizvođača moraju da se povećaju, zaključili su šefovi država i vlada zemalja EU. A bilo je riječi i o uvođenju “evropskog pasoša” za vakcinisane.

Evropska unija želi finansijski da podrži prilagođavanje vakcina mutiranim virusima, a procedura davanja dozvole za upotrebu vakcine će se ubrzati.

- To ima apsolutni prioritet - rekao je predsjednik Evropskog vijeća Šarl Mišel.

I sada, u situaciji u kojoj je EU pod pritiskom zbog kašnjenja s vakcincijom, pogledi se opet usmeravaju ka istoku. Šefica Evropske komisije Fon der Lejen, koju poslednjih dana žestoko kritikuju, stavlja do znanja da je otvorena za ideju izdavanja dozvole za ruske i kineske preparate u Uniji – ali tek nakon što se te vakcine temeljno preispitaju.

Posebno ruska vakcina Sputnjik V ima dobre izglede da dobije dozvolu za upotrebu u EU. Tako bi mogle da se popune postojeće „rupe“ u snabdijevanju cjepivom, ali bi to istovremeno moglo i da se shvati i kao priznavanje slabosti EU. Analitičari pretpostavljaju da bi inicijativu sada mogla da spasi – kineska vakcina.

Evropska komisija objavila je da razmatra hitno odobravanje vakcina protiv kovida-19, kao bržu alternativu dosadašnjim strogim uslovima, koji su primjenjivani u autorizaciji cjepiva, javlja Rojters.

- Spremni smo da sa državama članicama razmotrimo sve moguće načine da zaista ubrzamo odobravanje vakcina - rekao je portparol Komisije na konferenciji za novinare.

Do promjene taktike moglo bi doći nakon što su istočnoevropske zemlje, uključujući Mađarsku, Slovačku i Češku, odobrile ruske i kineske vakcine hitnim postupcima na nacionalnom nivou.

Novi korak u EU bi označio velik zaokret u odobravanju vakcina, jer bi podrazumijevao postupak koji je Unija smatrala opasnim, a prije pandemije kovida-19 bio je rezervisan samo za izuzetno odobravanje lekova na nacionalnom nivou za terminalno bolesne pacijente, uključujući liječenje raka.

Potencijalne promjene dolaze u vrijeme kad su EK i evropska regulatorna agencija za lijekove pod sve većim pritiskom zbog usporenog odobravanja vakcina, što je doprinijelo sporijem uvođenju cjepiva protiv kovida-19 u Uniji, u poređenju sa Sjedinjenim Državama i bivšom članicom EU Velikom Britanijom.

Jedna od mogućnosti mogla bi biti „hitna autorizacija vakcina na nivou EU sa podijeljenom odgovornošću među državama članicama“, rekao je zvaničnik Evropske komisije, navodeći kako bi taj proces mogao početi vrlo brzo ako vlade zemalja članica EU podrže tu ideju.

Zasad nije poznato bi li postupak hitnog odobravanja na nivou cijele EU, ako bi bio dogovoren, podrazumijevao iste uslove kao hitna odobrenja izdata na nacionalnom nivou, rekao je portparol EK za Rojters.