Biti univerzitetski profesor za mnoge to znači borbu za preživljavanje, i o tome se malo govori. U Velikoj Britaniji briga o tome je povremena.
Kao i drugi doktoranti, Aimée Lê je časove Engleskog jezika naplaćivala po satu, i jedva je preživljavala. Ali ono što njezini studenti nikada ne bi pogodili je da dvije godine dok ih je podučavala živi u šatoru, piše britanski The Guardian.
Na trećoj godini doktorata na Royal Hollowayu u Londonu naglo su porasle cijene stanarine i više sebi to nije mogla priuštit. Jedini izbor je bio šator.
- Bilo je hladno, iako je šator bio mali i brzo se ugrijao. Ipak dešavalo se da se probudim u sred hrpe snijega. Naučila sam kako cijepati drva ili zapaliti vatru, prisjeća se.
Svoje je knjige je sklonila u fakultetske prostorije kako se ne bi oštetile. Roditeljima "nije baš sve rekla". Da se ne bi brinuli, za njih je bila na ekološkoj farmi.
Lê kaže da je vodila dvostruki život, bojeći se da ako saznaju da živi u šatoru, to bi moglo naštetiti njenom profesionalnom ugledu. Bila je zapravo beskućnica.
Sindikat univerziteta kažu da se položaj mladih akademika stalno pogoršava.
Kada je dospjela u javnost ova priča, donijela je Lê godišnju stipendiju od 16.000 od Royal Hollowaya za doktorat o manjinskim etničkim grupama u američkoj književnosti. Dobila je i dodatnu stipendiju iz svoje domovine – SAD.
