Bosna i Hercegovina ove godine neće imati klub u grupnoj fazi nekog evropskog fudbalskog takmičenja. Sarajevo je bilo korak od tog ostvarenja, ali tim s Koševa nije uspio.

Istina je, tim s Koševa, koji je bio prinuđen igrati u Zenici zbog neuvjetnosti najvećeg bh. stadiona, nije se obrukao u ogledu protiv Seltika. Velika volja i borbenost igrača u bordo dresovima napunili su srca navijača. Ništa se onima koji su istrčali na travnjak i suprotstavili se škotskom prvaku ne može zamjeriti, ali više od časnog poraza nije stiglo.

Istovremeno, utakmica u Zenici donijela je potvrdu realnosti, a ona, kada se govori o bh. fudbalu, nije ružičasta. Stvarnost kaže da smo još daleko od toga da budemo konkurentni u evropskim okvirima, pa i onima u koje su svrstani najbolji klubovi iz komšiluka.

Možda je izgledalo da se može više, ali to je tek varka, jer igrač Seltika je u svakom duelu pola koraka brži, u svakom skoku nešto viši, gradacija je jasna. Niko suludo ne daje novac, a cijena je ono što određuje ko će biti pola ili cijeli korak ispred.

Puno manje ulažemo, infrastruktura je još na niskom nivou u odnosu na ostale, pa nam preostaje da budemo zadovoljni kada se ne obrukamo.

Ruku na srce, Sarajevo, Zrinjski i Borac ubilježili su ove godine neke lijepe pobjede za bh. fudbal, pa im na tome treba čestitati, ali ostaje činjenica da nas to ne može potpuno zadovoljiti.

Grupna faza nekog evropskog takmičenja sada se nekako postavlja kao magična granica, a nadati se da će uskoro i ona biti izbrisana.