Predrag Miki Manojlović (68) je glumac koji u svojoj biografiji ima uloge koje su obilježile kinematografiju bivše Jugoslavije. Briljirao je u filmovima „Otac na službenom putu“, „U raljama života“, „Underground“, „Samo jednom se ljubi“, „Jagode u grlu“ i brojnim drugim.
Na merdevinama
O ovoj glumačkoj gromadi i dan-danas govore njegovi angažmani, a jedan od posljednjih je u filmu „Sam samcat“ redatelja Bobe Jelčića, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu (SFF).
Nije Manojlović samo ozbiljan i strog u poslu kojim se bavi, takav je i prema medijima, javnosti, generalno. Teško je uhvatiti trenutak kada je raspoložen za razgovor s novinarima, a još teže ga je pridobiti za telefonski intervju.
Iako je početkom godine ostvario ulogu Lira u predstavi „Kralj Lir“, koja je izvedena u Hrvatskom narodnom kazalištu (HNK), u razgovoru za „Dnevni avaz“ kaže da se nema šta previše pričati na ovu temu.
Ovo je priča o tragediji jedne porodice, a kako i sam glumac kaže, porodica je ozbiljna tema našeg vremena iako u fokus dolazi kasno.
- „Lir“ je zasigurno jedna od najtežih drama, ali odigrao sam ja u životu i druge dobre naslove. Ovo jeste kompleksan zadatak, a, Bogami, ih je bilo još u godinama iza. Šta više da vam kažem – pojašnjava Manojlović na početku ekskluzivnog razgovora iz Beograda za „Dnevni avaz“.
Na naše pitanje priprema li nešto novo i šta trenutno radi, glumac je kroz smijeh odgovorio:
- Evo radim, na merdevinama sam. Nije mi zgodno da govorim mnogo o projektima i sebi. Možda u januaru bude nekih noviteta, a o tome ćete znati više kada bude vrijeme. Znate, ja ne preferiram davati intervjue, posebno ne telefonom – iskren je glumac.
No, teme za razgovor su se nadovezale, pa smo razgovarali o životu, zdravlju, ali i društvu.
- A, život k'o život, na nama je da ga živimo. Imam ja svoju privatnost, pa zato pomislim da bi valjalo da me malo nema. Inače, zdravlje je dobro, ali me nešto ovih dana raspoloženje ne drži. Vjerovatno zbog toga nisam za ikakav javni govor, moje rečenice nikome ništa ne doprinose, posebno ne dobro – smatra glumac.
Ipak optimista
S našom konstatacijom da čitaoci i publika generalno vole čuti dobar govor, Manojlović baš i nije saglasan.
- Znam ja vrlo dobro šta ljudi danas vole i šta čitaju. Kada pročitaju i čuju nešto dobro, vrlo brzo to zaborave. Kod nas je ono „na jedno ušlo, na drugo izašlo“. Na terenu na kojem mi živimo ništa ne vrijedi i više niko nikoga ne sluša. Balkancima više ništa ne pomaže, jedino lova, i samo to prolazi – smatra glumac.
Iako zvuči da je izgubio nadu u bolje sutra, on to negira.
- I dalje sam optimističan, ali nemam neka očekivanja da će nam skoro biti bolje – zaključio je Manojlović na kraju razgovora.
Pitajte direktore, ministre, gradonačelnike...
Iako je u Sarajevu bio ljetos, kada je bio i gost SFF-a, ističe da bi ga novi poziv obradovao.
- Što se tiče dolaska u Sarajevo, nemam nekih naznaka, ali bilo bi mi drago. Odgovor na to pitanje mogli bi vam znati direktori, ministri ili gradonačelnici, ne znam više ni sam ko. Danas čak nije lako dogovoriti ni gostovanje s predstavom, trebaju i za to pare, odobrenja neka, ali najviše dobra volja ljudi koji nas vode – kaže Manojlović.
Kazao je...
- moram reći, nisam ja neki skroman tip, pa se sad pravim, nisam radio puno kompromisa. Bilo je vremena kad mi je trebalo, zbilja mi je trebalo, pa sam radio za novac. Bilo je vitalno
- Politika je proizvela rat koji je meni bio neizdrživ, jer je bio tragičan, i nisam htio da mi politika potpuno određuje sudbinu i gotovo. Prestao sam glumiti već krajem 1991., a 1992. potpuno
- Mislim da ne postoje savjeti, već samo lično iskustvo. Iako savjeti postoje u formi, oni su neprimjenjivi pošto svaki čovek gradi svoj put
