Hrvatska književnica Vedrana Rudan je na svojoj web stranici u tekstu "Posjetio me unuk" opisala odnos koji ima sa sinom i unukom. Ona na početku teksta kaže da unuka, koji joj se najavio nije vidjela mjesecima i objašnjava zašto je to tako.

-Sin mi je rekao: “Kreši sam zabranio da ti dolazi dok ne dođeš k pameti”, piše Vedrana Rudan i dodaje da joj je rekao da je osramotila cijelu porodicu. Ona mu je u svom stilu odgovorila: “Imaš svoj život. Nećeš me ucjenjivati unukom. Mogu i bez tebe i bez njega. Spustila sam slušalicu”.

Opisala je Rudan, a zatim nastavila da objašnjava današnji odnos unuka prema starijima.

-Nije da ja ne volim Krešu, ne volim sina, ali današnji unuci nisu kakvi su nekad bili. Mene je u Krešinim godinama veselila šetnja s nonom kroz polja orošena šumskim jagodama. Kad dođe k meni, sjedne za moj radni sto, krene igrati igrice, noge drži na stolu i izgovara: “Sok! Čips! Pohovano, napisala je Rudan.

Ona dodaje da je unuk ušao u baštu, a sin, koji je dovezao Krešu, odjurio bez da je pozdravi.

-Stara, jesi li slijepa? Svi te ti muškarci iskorištavaju.“ „Kako ti, sine, ne vidiš da i ja iskorištavam njih?“ „Mama! Ti si starica! Ostat ćeš gole gu***e!“ „Ne brini ti o mojoj gu***i. Brini o svojoj. Ti si balavac u pedesetoj koji jedva čeka da mu majka crkne da bi uselio. Zašto sebi sam ne kupiš kuću?“ „Kako?“ Čitala sam intervju s majkom Elona Muska. Kad je bio mali, on, njegova braća i mama spavali su pod vedrim nebom, krave su im lizale lica i budile ih. Danas je Musk jedan od najbogatijih ljudi na svijetu.“ „Gdje ću u Rijeci naći kravu koja bi me oblizivala? Zašto bi mene krave lizale dok ti živiš u vili?“ „Nigdje ne piše da majka do smrti mora brinuti o svojoj djeci i polagati im račune. Ti si razmaženi stari klipan!“, prepričava Vedrana Rudan jedan od okršaja sa sinom i vraća se na unuka i njegovoj posjeti. Krešo je na sebi imao pocijepane bermude i crnu majicu na kojoj je crvenim slovima pisalo FUCK! „Nona, kupi mi mobilni telefon za rođendan?“ „Dobar dan, nona, kako si, nona, boli li te nešto, nona? Budi malo pristojan.“ „Šta te boli? Hoćeš umrijet? Kad umreš sve će ovo biti moje.“ „Kad umreš, Krešo, kad umreš.“ „Neću ja umrijeti nego ti.“ „Zašto bi sve ovo bilo tvoje?“ „Tata je rekao da hoće. I još je rekao da tebi je dosta dva za dva.“ „Znaš li šta je dva za dva?“ „Ne.“

Ovo ljuti Vedranu, a unuk još dodaje da je stara i da ne bi trebala da psuje, kao ni ostavljati muža, te je ucjenjuje da mu kupi mobilni telefon, na šta ona ne pristaje i zahtjeva da joj otkrije šta njegov otac, a njen sin kaže:

“Rekao je da će ti uzeti sposobnosti i da ćeš otići u Paradajz. ‘Oćeš mi kupiti mobilni telefon?“ Paradajz? U tu bi me rupu smjestili? Tamo je ležao pokojni Rudi. Na jednog pacijenta deset štakora. Šetali su „Rajem“ opušteno poput tustih mačaka. Rudi je bio privezan za krevet danju i noću i njemu su djeca oduzela „sposobnosti“ iako je bio sposobniji od njih. Sudac je bio jeftin”.

Vedrana Rudan i Krešo postižu dogovor – ona će da mu kupi telefon, a on će svaki dan dolaziti kod nje da joj priča očeve planove:

“Ja ću morati svaki dan da dolazim kod tebe?“ „Da. Inače ćemo naj****i.“ „A onda, hoćeš mi kupit…“ „Kupit ću ti mobilni.“ “iPhone?“ „iPhone.“ „Nona, ja sam tebi donio poklon.“ „Poklon?“ „Tamo je u kutiji.“ Otišla sam do vrata i otvorila kutiju. U njoj je čučao prekrasan crni mačak. Suze su mi navrle na oči. Bože, kako me taj mali voli. Krešo, Krešo, kako si ti dobro dijete, hvala ti, zlato. Gdje si našao tako lijepo mače?“ Poljubila sam ga u prljavu kosu. Mali mrzi vodu. „Mama je rekla da ti ne smijem reći.“ „Šta?“ „Daj mi sto kuna.“ „Evo ti sto kuna. Što ti je mama rekla?“ Nona, ti si glupa. Sad ti ništa neću reći što je mama rekla.“ „A ja ti neću kupiti iPhone.“ „Lažljivica!“ „Lažljivac!“ „Mama je rekla da ti odnesem mačka jer joj se ne da stalno da usisava dlake. Mogu sada kući?“ „Možeš.“ Nestao je.

Vedrana je na kraju dodala:

“Paradajz? Paradajz, j****e! Za koji k***c žene odlaze na vještačku oplodnju?”, završava Vedrana Rudan.