Ronioci iz Beograda, nedavno su u hrvatskim vodama, u blizini ostrva Vis, na 125 metara dubine, pronašli izgubljeni brod Jugoslovenske ratne mornarice. U pitanju je tenkonosac koji je potonuo u decembru 1976. usljed jake bure. Prevozio je municiju za bojevo gađanje.
U apsolutnoj tišini, na najvećoj dubini mora, do koje se u hrvatskim vodama stiglo, posebnom tehnikom ronjenja, srpski ronioci pronašli su izgubljeni brod Jugoslovenske narodne armije. Na zaron su krenula dva para ronilaca. Nije išlo glatko, pa je Mirko Bevenja u vodu morao bez kolege.
- Usljed svih tih tehničkih problema ja sam bio u priličnoj žurbi. Skačem u vodu. Vidljivost na dnu je bila 7 do 10 metara. Dolazim do objekta. Objekt nije bio ono što sam očekivao. To sam vidio odmah. Međutim, pošto nemamo dole mnogo vremena, počeo sam odmah sa snimanjem. U tom momentu mislio sam da se nalazim na pramcu broda, vidim neki komandni most, snimam taj dio i krećem dalje - objašnjava Mirko Bevenja.
- Tu vidim jednu lansirnu rampu. U suštini, tada počinjem da razmišljam u pravcu tenkonosca, pošto smo znali da na tim lokacijama postoje već dva tri potopljena tenkonosca - dodaje ronilac.
Tenkonosaca je u JNA bilo tridesetak. Mogli su da prevezu tri tenka ili 200 vojnika. Korišćeni su za desant i postavljanje mina. Onaj koji su ronioci pronašli kod Visa, potonuo je u zimu 1976. usljed jakog nevremena. Svih 25 članova posade spasao je trgovački brod koji je čuo poziv upomoć. Taj slučaj označen je kao vojna tajna.
Pored tenkonosca, ova ekipa ronilaca ronila je i nekoliko velikih bombardera iz perioda Drugog svjetskog rata, jer je za vrijeme rata na ostrvu Visu bio veliki aerodrom.
Preko nedjelje su IT-jevci, inženjeri, mikrobiolozi, a nedjelja im je rezevisana za zaron. Velike dubine za njih su privilegija. Do sada su otkrili podvodne objekte, olupine brodova, aviona. Nisu zaobišli ni pećinske sisteme.
- Ukoliko ste se baš zaljubili u ronjenje i ukoliko su vam granice koje rekreativno ronjenje postavlja postale prilično ograničavajuće i želite da idete dublje, želite da ostanete duži vremenski period na toj dubini i pravite kompleksinije i zahtjevnije zarone, onda je tehničko ronjenje logičan izbor - naglašava Dubravka Vejnović, iz ronilačkog kluba „Triton“.
- Uvijek kada završimo sa nekom ekspedicijom ostaje neki trag, ostaje nešto što može da se podijeli sa ostalom ronilačkom scenom pa i javnošću - kaže ronilac Dane Džepčevski.
Ronili su širom svijeta. Ipak, crnogorske i hrvatske vode najbolje poznaju. Rone i po Srbiji. Krupajsko vrelo najviše pamte. Zimu će iskoristiti za obuku i planiranje naredne ekspedicije. Kažu da planova imaju više nego vremena. Ostaju tajanstveni – narednu lokaciju ne otkrivaju.
