Rade Bogdanović, nekadašnji fudbaler Željezničara, Atletiko Madrida, Verdera... odlično se snašao u ulozi fudbalskog analitičara RTS-u za Mundijal 2022. zato što je iskren.

Nisam imao menadžere

Uvijek bio takav... Naprimjer, rođeni Sarajlija je u razgovoru za "Telegraf" 2017. godine do detalja opisao svoj privatni i poslovni život. Tom prilikom je priznao da mu je reprezentacija bolna tema zbog nepravde koju je doživio.

- Ja sam jedini igrač u historiji srpskog fudbala koji je platio da igra za reprezentaciju tako što sam platio avionsku kartu od Tokija do Seula i debitovao na Koreja kupu. Napustio sam ljetovanje na Tajlandu kako bih ispoštovao himnu, grb, državu... Napustim Puket, dođem u Tokio i izvadim vizu, platim kartu i odem u Seul. Odigram tri utakmice i gotovo. Postigao sam dva gola na prvoj utakmici, otišao u Atletiko i više me nikad nisu zvali - prisetio se Bogdanović i dodao:

- Nikada nisam pitao, ali mogu da pretpostavim da je to zato što nisam imao lobi. Nisam imao menadžere. Tada je to bila SR Jugoslavije. Ko će udovoljiti Crnogorcima i svim ostalima koji su trebali da se prodaju? Ko će ga znati... Ali, jedno je sigurno. Ja sam igrač koji je morao da ima minimum 30 utakmica za reprezentaciju.

Na pitanje da li je istina da su mu tražili novac da igra na SP 1998. godine, te shvatili da kod njega nema okolišanja, Bogdanović je odgovorio:

- Jeste, istina je. Tražio mi je jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom (Brankom) Bulatovićem, tadašnjim generalnim sekretarom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam htio da platim i onda su odveli jednog igrača na SP u Francuskoj koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju - rekao je Bogdanović i nastavio:

Obraz nizašta ne dajem

- I kako misliš da im se na kraju vrati? Ne bih im dao pet maraka, a ne 50.000. Ne bih mogao da stanem u ogledalo i pogledam se kasnije. Obraz nizašta ne dajem - iza svake svoje reče stojim. Nije to bila stvar u novcu. Ih, tada je love bilo za sve. Smešno.

- Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mjesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu ''Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu.'' Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na SP, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kojem pravcu bi mi išla karijera. Nisam htio - zaključio je Bogdanović