Jedan telefonski poziv Bakira Izetbegovića Redžepu Tajipu Erdoanu (Recep Tayyip Erdogan) mogao bi bukvalno spasiti život studenta Selmira Mašetovića.  

On je bigajri-hak uhapšen u Turskoj pod optužbom da je gulenovac.

Njegov otac Husein uvjeren je da bi bošnjački član Predsjedništva BiH mogao i trebao to uraditi. No, Bakir I. nije ni za mnogo veće stvari htio zvati bilo koga. Selmir nije član nikakvog klana i eto ga tamo!

Da je u pitanju Krava, priča bi bila sasvim drugačija. Bosna i Hercegovina bi morala zaštititi svoje građane gdje god da su. No, oni su nezaštićeni i u svojoj državi, kamoli vani.

Erdoanov režim agresivno provodi državni terorizam gdje god može. Pod izlikom borbe pritiv nekakve “terorističke organizacije”, ljudi se kidnapuju i u latinoameričkom mafijaškom stilu dovode na sud. S unaprijed izrečenom kaznom. Samo podatak da je prije nekoliko dana u Istanbulu osam sudija osuđeno na doživotnu robiju, dovoljno govori o stanju pravosuđa Turske.

U BiH nije mali broj onih koji u širokom luku izbjegavaju Tursku, čak i kao turističku destinaciju. Iako nisu nizašta krivi, upravo su kao takvi najranjiviji.

Ima smisla i priča da je Selmir uhapšen u odmazdi za neizručenje Humejre Gokčen (Humeyra Komcen), koju zvanična Ankara potražuje zbog – opet – veza s gulenovcima. Pred sudovima u BiH nalaze se još barem dva slična zahtjeva.

Erdoan ne prašta i ne treba se iznenaditi ako se još neki bh. državljanin nađe iza turskih rešetaka. Pa da trgujemo pravdom!

Sarajevo je nedavno ugostilo Erdoana i omogućilo mu ono što mu demokratska Evropska unija nije dopustila. Hapšenjem Selmira, čovjek nam se “uredno” zahvalio.