Tara Manić za „Heartefact“ iz Beograda režirala je predstavu „Kako sam naučila da vozim“ prema Pulicerom nagrađenom tekstu Pole Vogel (Paula), koja je premijerno izvedena 1997. u Njujorku. Prikazuje kompliciranu, nasilnu vezu koja se vremenom formira između djevojke i njenog ujaka. U predstavi, Malecka, koju glumi Marta Bogosavljević, sada već odrasla žena, priča nam priču o tome kako ju je njen ujak Teča, kojeg utjelovljuje Svetozar Cvetković, naučio da vozi automobil.
Nije praksa
Priča je to o seksualnom nasilju, pedofiliji, ispričanoj kroz prizmu žene žrtve, ali nikako ne upirući prst u potencijalne krivce, već prikazuje začarani krug zlostavljača i zlostavljenih. Ova predstava pokupila je četiri nagrade na nedavno održanom Internacionalnom teatarskom festivalu „Dani Jurislava Korenića“, među kojima je i tradicionalno priznanje za najbolju predstavu „Avazov zmaj“ koje dodjeljuje najtiražniji printani medij „Dnevni avaz“.
Glumica Marta Bogosavljević govorila je za naš list o ovom komadu, osjetljivosti teme, ali i važnosti da se o njoj govori.
- Mogu da kažem da sam itekako zahvalna zbog priznanja jer to nije nikakva praksa. To je prosto ocjena i volja i žirija i publike da to padne u naše ruke i ja sam, zajedno uime cijele ekipe, veoma zahvalna i sretna zbog toga što su oni prepoznali u tome kvalitet, trud i rad, važnost te teme i predstave i uopšte govoriti o tome danas. To je divan blagoslov i baš sam se oduševila kad sam čula da smo osvojili nagrade, bilo je posebno. Znači nam to kao vid podrške i mislim da jednom narodu koji živi u ovom vremenu to znači. Čuti da se takva tema toliko rado primi i da ljudi žele da je čuju i da ona osvještava i pomjera neke granice ili ih bar na tren postavlja i osvještava to koliko je važno imati granice... Može samo da bude uveliko naša sreća što smo mi baš dio te priče – kazala je Bogosavljević.
Naglašava da uloga nosi odgovornost sa sobom i težinu, ali i neku vrstu zadovoljstva što se o tome govori.
- Mnogo je važno pričati o tome i sretna sam što sam dobila priliku da se bavim jednim zadatkom koji je društveno važan i odgovoran. To je lijepo i značajno za mene kao glumicu. Razumijevanje i međusobna empatija u životu su važni. Jer nekad neke stvari možda ne možemo da razumijemo ili ćemo da ih osudimo ili ćemo da kažemo jedno, drugo, treće, a ne možemo to da kažemo jer možda nismo ni sagledali tu situaciju. Tako da je meni značajno i moram da kažem da je i meni otkrilo šta to zapravo znači, koliko takav jedan odnos može biti složen i zapravo ambivalentan i šta znači ustvari ambivalentan odnos u tom smislu. I ja sam zapravo ovim tekstom razrušila barijeru u svojoj glavi da to mora biti neki čika iz žbuna koji dođe i siluje te ili uradi nešto protiv tvoje volje i sada ti imaš traumu, ali nisam uopšte povezivala da možeš imati traumu na nekog koji je blizak tebi jer kao po automatizmu nekako to otpišemo – istakla je Bogosavljević.
Pružanje oprosta
Kaže da je autorica teksta napisala svoju priču s razmakom od 20 ili 30 godina.
- Njen Teča je preminuo kada je imala 18, a ona je toliko poslije sjela to da napiše i baš je naglasila da ovaj komad posvećuje oproštaju, da ona sama želi kroz pisanje tog komada da se oprosti od svog teče na pravi način, bez da ikome gura prst u oko, bez da osuđuje i generalizuje silovatelje ili pedofile ili koga god. Prosto, ona je željela samo da se na adekvatan način oprosti od njega i igranjem ovog komada nekako mi to publici i pružamo – rekla je Bogosavljević.
Važno joj je, dodala je, da se time bavi, zato što razlistava mnoge slojeve i poručuje da nije sve samo crno ili bijelo.
- Poklopilo se da je spisateljica žena, kao i rediteljka žena, i da je taj lik koji zapravo sprovodi cijelu radnju, da je sve napisano iz ženske perspektive. Mislim da je baš bogatstvo i da mudrost i težina i visina ovog zadatka i teksta kao takvog, leži u tome što nikome se ne uperi prst u oko, i nije Teča babaroga neka, nego je čovjek od krvi i mesa kojeg mi možemo zamisliti dok čitamo ili doživjeti dok gledamo Svetozara kako igra Teču. Važno je da se čuje ženski glas, kako ne, kao i da žene o tome pričaju i da tu ne postoji sramota i strah. U ovom kontekstu jeste važna žena i ta Malecka koja je odrasla u ženu s traumama i koja ima osakaćenost u nekom smislu koju će čitavog života nositi sa sobom i to nije lako, ali je nekako ona naučila da se izbori s tim i da nastavi dalje i mislim da je u tome ljepota ovog progovaranja iz te žene, zato što je ona smogla snage i načina da oprosti koliko god je to – naglasila je Bogosavljević.
Naredni projekti
- Trenutno radim na jednoj predstavi koja se zove „Izgled stvari“, to je doktorski umjetnički projekat kolege Andrija Daničića, on to radi u okviru fakulteta i to je projekat koji se radi u procesu vremena od 18 nedjelja, tako da sam ja u tome već od oktobra i to bi trebalo u februaru da izađe, a nakon toga ćemo vidjeti pod okriljem koje produkcije će se igrati pošto je ovo sada fakultetski doktorski umjetnički rad. Trebalo bi da neke serije u kojima sam igrala da imaju svoje nastavke, ali još nisu potvrđeni datumi kada će to tačno biti, ali mogu da kažem da publika koja je voljela te serije može da se raduje njihovom nastavku jer će vjerovatno i veoma sigurno doći do nastavka snimanja – kazala je Bogosavljević koju publika u BiH poznaje i iz serije „U klinču“.
Hvala vam od srca što je „Avazov zmaj“ pripao nama i baš mi je drago da ste se odlučili baš za našu predstavu, rekla je Bogosavljević.