Dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine, 1. mart, lijepo je obilježavati, ali sve dok se ne dogovore ovi konstitutivni narodi, to, navodno, ne može biti praznik. Uvijek sam za to da svi ti značajni datumi za ovu državu trebaju biti obilježavani. To je za „Avaz“ kazao bh. velikan Josip Pejaković, posljednji živući dobitnik priznanja ZAVNOBiH-a.

Barikade na putevima

Sa žalošću ističe što nema optimističnijeg komentara jer, kako kaže, izgubio je sve argumente.

- Svakodnevno me ubjeđuju oni drugi da ja nisam u pravu. I već sam pomalo umoran dokazujući tim drugima da oni nisu u pravu. I, ustvari, moj život se cijeli sveo na to, a previše sam nakupio godina da bih još trošio besmisleno ovo malo života što mi je ostalo s budalama – poručio je Pejaković.

Njegova sjećanja na dan kada je referendumom izglasana nezavisnost BiH svježa su i danas, 33 godine poslije.

- Sjećam se zato što nisam bio u Sarajevu pa su mi zamjerili što nisam glasao na referendumu, jer sam bio u Bihaću. I bio sam na putu za Sarajevo kad se to dešavalo i nailazio sam na određene barikade koje su postavljali kojekakvi likovi. Pitao sam o čemu se radi, šta se dešava. „Pa 'ajde, Jule, vozi, samo vozi.“ Onda sam preko Vraca ušao u Sarajevo, već je bilo kasno. Sreo sam ljude bez kapa u onim milicijskim uniformama s bijelim trakama oko ruku. Kažem: „Koja je ovo država, nemam pojma“, kaže onaj jedan: „Jugoslavija“. A ja razmišljam „Zar sam se toliko odaljio od kuće.“ A na Vracama stojim. Neće biti lijepa vijest za ove koji su zavoljeli Bosnu od tog datuma, a nisu je uopšte poznavali prije toga, kad kažem da nisam glasao – ispričao je Pejaković.

Ne podržavam

Smatra da sve što je činio za ove prostore kasnije je došlo u problem pa i njegov poziv pred Skupštinom 1992. godine.

- Šta sam dobio time što sam dobio nagradu ZAVNOBiH-a? Šta? Da me niko ne poziva na proslavu tog datuma? A ja sad treba da imam lijepo mišljenje prema onima koji tamo balave pred Vječnom vatrom i po Vijećnici slaveći, a nemaju pojma šta je ZAVNOBiH. To je jednostavno jedna posebna infrastruktura kojoj nešto fali u životu, a meni, hvala Bogu, ništa ne fali. Ali me ne može niko natjerati da ja sada pušem u nečiji rog, dokazujući drugima da ih ja nešto kao podržavam. Ne podržavam više nikoga. Život me je do te mjere naučio i opekao da danas kaže „koga supa oprži taj i jogurt puše“. Ja ništa drugo ne radim nego pušem u jogurt – zaključio je Pejaković.

Njihova zastava neće se zavijoriti u UN-u

- Treba respektovati, poštovati i obilježavati datum kada se zavijorila zastava u Ujedinjenim nacijama. A oni koji to ne žele i neće, to je njihov problem. Onda oni slave drugi datum koji je za njih bitan, ali njihova se nikada zastava neće zavijoriti u UN-u. Tu je bitna razlika. Ali nije to ni neka velika naša prednost. Zato što se zavijorila ta zastava u UN-u i platili smo najviše glavom u BiH - rekao je Pejaković.